Izvor: Blic, 24.Jun.2015, 14:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oko 1.600 nestalih u ratu u Hrvatskoj

Na osnovu zajedničke liste nadležnih komisija Srbije i Hrvatske, nerazjašnjena je sudbina 2.030 ljudi, od čega se 1.606 vode kao nestali, a za 424 njih se zna da su stradali u ratu u Hrvatskoj ali se ne zna gde su sahranjeni, rečeno je danas na skupu posvećenom suočavanju sa uzrocima i posledicama ratova 90-ih.

Navodeći da je nerasvetljena subina nestalih najteža posledica rata, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da se ta tema ne sme zaobilaziti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u razgovorima na relaciji Srbija-Hrvatska.

Prema njegovim rečima, tu temu treba tretirati kao civilizacijsko i humanitarno, ali i kao državano pitanje.

"Posle više od 20 godina porodice ne znaju sudbinu njihovih najmilijih. Komisije za nestale Srbije i Hrvatske treba da urade sve što je moguće kako bi se dalo što više odgovora porodicama", kaže Odalović i dodaje da to uključuje odgovore na pitanja gde su njihovi najmiliji, šta se sa njima desilo i ko je odgovoran za zločine nad njima.

"Vreme nam nije saveznik. Kako vreme odmiče, sve je manje odgovora i teže je doći do informacija", rekao je Odalović, navodeći da je odgovor na to kompleksno pitanje i za tužilaštvo.

Kako je naveo, svaka informacija koja dolazi od porodica, nevladinih organizacija i medija se proverava, a komisije Srbije i Hrvatske imaju potpisane protokole i dobro uspostavljene mehanizme saradnje.

Odalović je najavio da će na jesen biti održan sastanak o otvorenim pitanjima Srbije i Hrvatske koja pokreću i zvaničnici dve države, naglasavajući da će se morati uložiti dodatni napori da bi ta pitaja mogla da budu zatvorena.

Navodeći da je proces ekshumacije i identifikovanja izuzetno osetljiv, Odalović kaže da je do sada na teritoriji centralne Srbije urađeno 1.200 ekshumacija, od čega se više od 450 mogu dovesti u vezu sa ratovima u Hravstkoj i BiH, a ostali sa sukobima na Kosovu i Metohiji.

Odalović kaže da su među telima koja su od 1991. do 1995. godine rečnim tokom dovedena u centralnu Srbiju, identifikovano 250, a da su ostali sahranjeni kao NN.

Prema njegovim rečima, do kraja godine bi trebalo da se obradi nekoliko lokacija u Hravatskoj, kao i groblja u centralnom delu Srbije gde postoje indicije da treba tražiti nestale.

U poslednjih godinu dana, naveo je Odalović, bilo je polemike o broju nestalih, a pre destak dana nadležne komisije Srbije i Hrvatske su usaglasile listu od 1.606 nestalih i 424 čije posmrtne ostatke traže.

Navodeći da je pitanje nestalih jedno od najznačajnijih pitanja u odnosima Srbije i Hravstke, predsednik Komisije Vlade Hrvatske za zatočena i nestala lica Ivan Grujić rekao je da je pravo porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih, a da je razjašnjavanje tog pitanja važno i sa aspekta istraživanja ratnih zločina.

Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je do sada ekshuminarano 4.987 tela, od čega je 4.064 identifikovano, što je ukupno 81 odsto rasvetljenih sudbina.

Grujić je naveo da se proces evidentiranja, ekshumacije, identifikacije i predaje tela porodici odvija nevezano za nacionalnu pripadnost.

Navodeći da je evidencija ključni element u traženju nestalih, Grujić kaže da je prema nedavno usaglašenoj listi, 938 nestalih hrvatske nacionalnosti, a 668 srpske nacionalnosti.

Nastavak na Blic...