Izvor: Blic, 05.Apr.2015, 20:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od grana napravio i bračni krevet
Sve što pronađe u šumi, potocima ili jarugama, a učini mu se da je zanimljivog oblika, Ivan Alimpić (43) iz Jadranske Lešnice kod Loznice pretvara u prava mala umetnička dela.
Od krive grane, većini ljudi skoro neprimetne, stvara postolje za stočić, nosač police za bilijarske štapove ili stubove za bračni krevet. Kaže da ima dobru moć zapažanja i da sve što primeti u prirodi veoma lako zamišlja u konačnom, obrađenom obliku.
- Počeo sam sa najjednostavnijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << policama, a onda sam stigao da fotolje izdeljane u deblu starog hrasta i frizerske stolice koju koristi moja supruga Žaklina. Najinteresantniji je krevet, gde sam namerno ostavio cele grane, tako da sumnjam da bilo ko drugi ima ovako originalnu spavaću sobu - priča Alimpić.
U potkrovlju kuće izbio je sve zidove, ostavio samo drvene stubove, uradio izolaciju, a pod popločao parketom i starim biber crepom, tako da je dobio ogromnu prostoriju od preko stotinu kvadrata.
- Volim prirodu, drvo, pa zato i ne čudi što se iz hobija bavim obradom drv eta. Grane neobičnog oblika prikupljam, onda ih ogulim od kore i ostavim da se suše na promaji. Proces izrade zbog toga traje poprilično dugo, ali ja u tome uživam i nigde ne žurim. Oplemenio sam životni prostor i ponosan sam što sam uz pomoć supruge sve sam uradio. Jedino sam zvao majstora za elektro-radove - priča Alimpić.
Pre sedam godina u svom šljiviku počeo je da postavlja stare vajate, a planira da će pd toga jednog dana napraviti pravu turističku atrakciju. Strpljivo i brižlivo razmišlja o najmanjem detalju iz prošlosti kojem želi da udahne „snagu večnosti“.
Budući etno-kompleks nazvao je „Srbija među šljivama“ i želja mu je da ga u dogledno vreme završi radi ličnog zadovoljstva, ali i čitavog jadarskog kraja. U šljiviku na površini od tri hektara ima oko 1.200 stabala šljive i planira da na ovom imanju postavi tridesetak starih srpskih vajata, sa oko 20 mesta za buduće goste. Sve je još u povoju, ali, kako kaže Ivan, ima strpljenja.
Jedan od najstarijih vajata potiče iz 1907. godine i na njemu je sve originalno, od reze na vratima do slavskog stola za kojim je nekada sedelo i po 11 gostiju.
Saznao je od nekadašnjeg vlasnika vajata da su domaćini sto i klupe skidali sa tavana samo u vreme slave i da su se čuvali kao vredan deo nameštaja.
Alimpić dodaje da će svaki vajat biti kao muzej i da će svaki imati svoju priču.
