Izvor: RTS, 17.Nov.2015, 01:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nobelovke na izbegličkoj ruti

Putujući izbegličnom rutom, tri dobitnice Nobelove nagrade za mir – Amerikanka Džodi Vilijams, Tavakol Karman iz Jemena i Širin Ebadi iz Irana – posetile su prihvatni centar za migrante u Beogradu.
U svetlu dešavanja u Parizu, američka nobelovka ističe da to ne sme biti okidač za ksenofobiju i istovremeno poziva da se poštuju i žale i ostale žrtve širom sveta.

To što je bomba >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Parizu odjeknula i na izbegličkoj ruti, ne sprečava ove ljude da nastave put ka boljem životu. Ili samo životu.
"Žao mi je zbog toga što se desilo u Francuskoj, ali ja ću nastaviti svoj put do nekog mesta u Evropi. Putujem u Belgiju", kaže šesnaestogodišnji Ismail iz Avganistana.
Da će se na tom putu, naročito posle terorističkih napada, sresti sa rastućom ksenofobijom i rasizmom, svesne su i one čiju je borbu za mir nagradio Nobelov komitet.
Amerikanka Džodi Vilijams, nagrađena 1997, borila se protiv postavljanja mina. Na ovoj ruti, trudi se da razminira ksenofobiju.
"Ne dolaze milioni ljudi da napadaju po Evropi, već zato što je moja zemlja zajedno sa ostalim članicama NATO-a njih bombardovala. Mi se moramo sažaliti nad svim nedužnim žrtvama, ali, ljudi, imate Jemen, Siriju, Irak, Somaliju. Svi su oni ljudi kao i oni što su poginuli u prelepom gradu Parizu. I njima je potrebna podrška, čak i veća, jer sa tim žive svaki dan", kaže Džodi Vilijams.
Da se problemi rešavaju na žarištu, smatra i nobelovka Tavakol Karman, kojoj je aktivizam tokom Arapskog proleća 2011. doneo nagradu za mir.
Iako su, posle talasa protesta, pojačani i talasi izbeglica, i dalje veruje u ciljeve zbog kojih su ustali narodi zemalja Magreba i Bliskog istoka.
"Nema spone između terorizma i izbeglica, već između terorizma i tiranije. Islamska država ne predstavlja muslimane, ni ambiciju Arapskog proleća, jer su ljudi Arapskog proleća digli glas pod sloganom pravde, jednakosti, mira. Postoji pitanje zašto je izabrana Francuska. Jer je bila najsnažniji glas za ljude u Arapskom proleću i najsnažniji glas protiv Asada", kaže Tavakol Karman.
Ipak, umesto brige o visokoj politici, ovi ljudi brinu da prežive, što je na kilometarskoj ruti – podvig.
"Postoje zemlje poput Bugarske, gde je odnos prema migrantima izuzetno loš. U poređenju sa Bugarskom, ovde je dosta bolje, ali postoji još prostora da uslovi budu bolji", kaže Širin Ebadi, koja je Nobelovu nagradu za mir dobila 2003. godine.
Kroz Srbiju dnevno prođe u proseku 7.000 izbeglica. U našoj zemlji se zadrže do tri dana.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na RTS...