Izvor: Blic, 09.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nišlije se ne rukuju zbog žutice
Kvake na ulaznim vratima u nekim niškim ustanovama obmotane su papirom natopljenim sredstvom za dezinfekciju, pa onome ko uđe nije do rukovanja. A niko od njega to i ne očekuje: u Nišu je žarište epidemije žutice, dosad je svakodnevno beleženo po pedesetak novih slučajeva...
Uplašena, Beogradska opera otkazala je gostovanje na Niškim muzičkim svečanostima zakazano za 4. novembar. U strahu su, dakle, mokre ruke i velike oči...
- Smrtnost od žutice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je veoma mala - tek 0,05 odsto, a izlečivost potpuna, i ne ostavlja posledice - kaže prof. dr Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike, na koju je pao glavni teret borbe sa epidemijom.
Ova bolnica sa dugom tradicijom - kad je 1903. godine u Nišu napravljena Opšta državna bolnica, osnovano je i zarazno odeljenje koje zbrinjava pacijente sa najizraženijim simptomima i one koji u kućnim uslovima ne mogu da budu izolovani. I mesta u bolnici i medikamenata, ističe direktor prof. dr Ranković ima dovoljno, a čitavo jedno krilo spremno je da bude pretvoreno u karantin ukoliko okolnosti to budu nalagale. Pomoć su ponudile i druge bolnice Kliničkog centra, ali su i kadrovski i smeštajni kapaciteti Infektivne za sada sasvim dovoljni. Pomoć u medikamentima i sredstvima za higijenu je, međutim, dobrodošla. Tako je tokom jučerašnjeg dana kompanija „Sibeks lajn" dostavila 200 kutija leka koji je dovoljan za jednomesečno lečenje 200 pacijenata, „Farma logist" će danas isporučiti, između ostalog, 400 litara asepsola, sredstva za dezinfekciju i pet tona vode, a „Tempo" tonu i po dezinfekcionih sredstava.
U čistoći je, naime, ključ za žuticu. Virus se izlučuje putem stolice i mokraće, a prenosi preko prljavih ruku, vode, hrane i drugih predmeta koji su zagađeni rukama osobe koja nije prala ruke posle korišćenja toaleta... Problem je u tome što zaražena osoba seje virus i dve nedelje pre nego što oseti prve tegobe. Ako se tome doda i neznanje građana, onda nije ni čudno što se broj obolelih uvećava ovom brzinom. U Infektivnoj klinici su zabeležili telefonski poziv Nišlije koji se raspitivao da li sme da se kupa pošto je već sedam dana žut!
Žutica se, inače, nije pojavila niotkud. Ima je svuda i tokom cele godine. A tačno se znaju i naselja - poput nekih sela oko Aleksinca - gde je ima češće, kao što je poznato pravilo da upravo jesenje temperature pogoduju širenju virusa. Epidemiolozi su zabeležili i da se naleti poput ovog dešavaju u pravilnim razmacima od oko sedam godina, pa, kad se sve složi, bude tema u novinama. Istina, nekima ni to nije dovoljno, pa „pouzdani izvori" tvrde da je broj obolelih mnogo veći, ali da „država to krije", što dr Rankovića navodi da ekipi „Blica" pokaže dnevni izveštaj spremljen za Ministarstvo zdravlja, u kojem su brojke istovetne onim koje se saopštavaju na konferencijama za novinare.
Niške televizijske i radio-stanice danima prenose preporuke kriznog štaba koje se svode na pranje ruku. U školama se podovi i klupe dezinfikuju dva, a mokri čvorovi četiri puta dnevno, gradski vodovod je pod neprestanim nadzorom, sanitarni inspektori ne izbijaju iz kioska brze hrane, ali na ulicama je stanje redovno. Nišlije došljacima pričaju kako se ni tokom bombardovanja nisu sklanjali, i to - s onim karakterističnim naglaskom - podvode pod „čuveni niški fatalizam".
A na to se nadovezuje i „beogradska puljivost" - uz one članove opere i rukovodioci Foto saveza Srbije odlučili su da ove godine zaobiđu Niš. Nisu se pojavili na otvaranju tradicionalne izložbe fotografija na kojoj učestvovalo četrnaest zemalja.
Potpisnik ovog teksta slatko se smejao na račun svojih sugrađana, ali je ipak celog dana trpeo glad - rešio je da jede tek kod kuće.
Smanjen broj novoobolelih od žutice u Nišu
Niški epidemiolozi ocenjuju da je epidemija dostigla vrh i da bi u narednim danima broj novoobolelih trebalo da opada. Sa kliničkom slikom virusnog hepatitisa A u poslednja 24 sata kroz ambulantu niške Infektivne klinike prošla su 34 pacijenata, a ukupan broj obolelih je veći od 380, rečeno je danas agenciji Beta na toj klinici.
Broj novoobolelih je manji u odnosu na prethodne dane, kada je dnevno bilo i više od 50 novih pacijenata. U poslednjih 24 sata na klinici je zadržano šest pacijenata pa je trenutno 33 hospitalizovanih.
Pored Niša, obolelih od žutice ima i u drugim gradovima Srbije - Paraćinu, Jagodini, Pirotu, Leskovcu, Beloj Palanci.
Kada je reč o tome odakle je mogla krenuti epidemija, najveće sumnje padaju na auto-pijacu, buregdžijadu (održana od 29. avgusta do 1. septembra) i objekte brze hrane koji nemaju dobre sanitarne uslove za rad. „Koalicija zelenih" pak smatra da je uzrok epidemije u ovom gradu prodor fekalne kanalizacije u vodovodni sistem.
Na Infektivnom odeljenju prokupačke bolnice nalaze se dva pacijenta obolela od žutice, oba rade u Nišu i zaražena su u neposrednom kontaktu sa obolelima u tom gradu.
Od 18. oktobra u Leskovcu je od ove bolesti obolelo 24 ljudi. Dva pacijenta primljena su u bolnicu juče, oboje deca predškolskog uzrasta iz jednog romskog naselja. Desetoro dece školskog uzrasta obolelo je od žutice tipa A u Šapcu.
U Pirotu je u poslednjih nedelju dana registrovano pet obolelih, u Beloj Palanci osam, u Dimitrovgradu jedan. Žutica se širi i u Pomoravlju. U Paraćinu je obolelo pet osoba, u Jagodini dve, a jedna u Ćupriji. U banatskim naseljima Sutjeska i Kumane epidemije žutice proglašena je još letos.
E.B.
Nema epidemije
U Srbiji epidemija žutice nije proglašena i postoje samo slučajevi prijavljivanja epidemije u pojedinom gradovima, rečeno je juče u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut".
Svetlana Mijatović, pomoćnica ministra zdravlja pojasnila je na konferenciji za novinare da epidemiju može da proglasi samo ministar zdravlja i to u skladu sa Zakonom o zaštiti zdravlja i uz konsultacije sa Komisijom za zarazne bolesti i Institutom „Batut".
Mijatovićeva je rekla da mediji pogrešno navode da je epidemija proglašena i objasnila da su „Batutu" samo prijavljeni slučajevi žutice i da to nije neuobičajena pojava u ovo doba godine.
