Izvor: Press, 26.Jun.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne radi na imidžu Srbije!
Sav trud na poboljšanju naše slike u svetu pada u vodu kad poznata pevačica pošalje poruku da smo debeli i ružni rasisti. Iza uspešnih sportista koji nas promovišu ne stoji nijedna institucija. Država mora da se brine o imidžu
Godinama se trudimo da se promeni slika o Srbiji u svetu, pa stranci često hvale naše gostoprimstvo, dobar provod i noćni život, uspehe Đokovića i drugih sportista... Onda američka pevačica Mejsi Grej izjavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da je Beograd „rasistički grad zaostao u vremenu, čije su ulice pune debelih i ružnih ljudi" i pošalje lošu poruku o Srbiji. Zato je pitanje koliko je zaista urađeno da se promeni imidž Srbije u svetu i ko na tome radi.
Ivan Stanković, direktor marketinške agencije „Komunis", objašnjava da na negativne komentare ne bi trebalo reagovati jer je to kao kada neko sa desetog sprata baci perje iz jastuka, a mi pokušavamo da ga sakupimo. Srbija skoro da ništa ne radi na stvaranju dobrog imidža u svetu, već prepušta da se stvari odvijaju same od sebe. Isto tako, iza uspešnih Srba u svetu, koji najbolje promovišu zemlju, ne stoji ni država ni neka institucija.
Još nas prate devedesete
- Imidž nam je još i super koliko ništa ne radimo po tom pitanju! Osnovna stvar je da se napravi strategija šta želimo da uradimo, a za to moramo da imamo identitet i znamo ko smo i kako želimo da se pozicioniramo u svetu. To je odluka na najvišem nivou. Bez jasne strategije države ne može ništa da se uradi - smatra Stanković.
Kao posledica devedesetih, došlo je do percepcije Srbije kao divlje zemlje pune krvožednih ljudi, gde se glava gubi za sitnicu.
- Oni retki koji su, ili iz avanturističkog duha ili po kazni, bili aktivni u ovim krajevima, sa čuđenjem su otkrivali da ljudi nisu baš tako krvoločni kao što su prikazani, da je Beograd daleko kosmopolitskiji. Kada se na to dodaju neki „ekscesi" tipa srpskog teniskog čuda (Đoković, Janković, Ivanović, Zimonjić), Evrosonga, Egzita i sličnih, dolaze u čudnu situaciju: kome da veruju: svojim očima ili CNN - kaže on.
S druge strane, Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije kaže da oni, kao i mnoge druge institucije, kao što su SIEPA i Ministarstvo spoljnih poslova, pokušavaju da prikažu Srbiju u drugačijem svetlu i da je mnogo urađeno poslednjih godina. Postoji saradnja sa PR agencijama u inostranstvu koje pomažu TOS-u na promociju na međunarodnom tržištu. Loše izjave o Srbiji bi zato svrstala u red neodmerenih, na koje ne bi trebalo reagovati, osim ako nisu neke krupnije stvari.
Ostavka Saveta za promociju
Međutim, kako stvari zaista stoje i koliko država pridaje značaj imidžu Srbije možda najbolje govori ostavka Ivana Tasovca na mesto predsednika Saveta za promociju Srbije, koju su ubrzo podneli i svi članovi saveta u martu. Tasovac je za Press izjavio da nema baš mnogo da kaže na temu ko i kako gradi i brani imidž Srbije u svetu.
- Promocijom Srbije su se umesto saveta, ne naročito stručno, a ni uspešno, bavila pojedina ministarstva i pojedinci bliski vlasti, među kojima i političari i estradni menadžeri. Savet je zahtevao od Vlade da popiše na koje se sve načine, u kojoj meri i u kojim ministarstvima i agencijama troši novac za promociju zemlje, ali nikada nije dobio taj izveštaj - rekao je Tasovac.
Stanković objašnjava da ono što bi država trebalo da uradi na popravljanju imidža nije nešto što se ne zna. Postoji niz primera malih zemalja kao što su Irska, Izrael i Slovenija, čije primere možemo da prostudiramo.
- Utvrđivanje strategije pozicioniranja i komuniciranja je za jednu državu jedno od najznačajnijih pitanja. Pitanje naše jedinstvenosti i onoga što smatramo da nam može biti tačka različitosti u komunikaciji, u odnosu na sve ostale jako je bitno. Ovo je vrlo složeno pitanje i treba ga posmatrati na nekoliko nivoa: političkom, ekonomskom, sportskom, kulturnom, marketinškom... Ta pozicija mora biti izvan dnevne politike, neka platforma koja je dovoljno široka da bi bila prihvatljiva svim relevantnim faktorima u zemlji, da se bazira na stvarnim činjenicama i dovoljno različita da bi bila zapažena - kaže Stanković.
Greška čuvenog magazina: „Tajm" nam dao izlaz na more
BEOGRAD - Najpoznatiji svetski nedeljnik, magazin „Tajm", po već ustaljenoj praksi mnogih zapadnih medija isključio je Kosovo iz granica Srbije, ali nam je zato poklonio teritoriju Crne Gore!
Naime, čuveni nedeljnik je objavio tekst o Kosovu pod naslovom „Kosovo's Growing Pains" (u slobodnom prevodu „oboljavanje Kosova"), a u ilustraciji koja je neupućenom čitaocu trebalo da objasni kako izgleda mapa ovog dela sveta, urednici „Tajma" su izbrisali granicu između Srbije i Crne Gore, tako do po njihovoj karti Srbija izlazi na more od Boke do Ulcinja. Da li to znači da će kosovski ministar policije, ako želi razgraničenje sa Crnom Gorom, ipak morati prvo da dođe u Beograd ili je reč o nekoj medijskoj zaveri protiv „Montenegrina", tek pravo pitanje je koliko najznačajniji svetski mediji uopšte ozbiljno shvataju Balkan, kada očigledno ne poznaju ni geografske odrednice ovog dela sveta, imajući u vidu da su ovakve greške sve češće.
Vjekoslav Radović, dugogodišnji dopisnik Rojtersa iz Beograda, kaže za Press nedelje da ga ne čudi greška koja se pojavila u „Tajmu", pošto se u zapadnim medijima poslednjih godina konstantno demonstrira totalno nepoznavanje činjenica, istorije i geografije Balkana.
- Tu očigledno nije bilo zle namere. Zle volje je u zapadnim medijima bilo i previše u prethodnom periodu, ali ovaj konkretni slučaj je čisto nepoznavanje ovog dela sveta kome oni kroje sudbinu, a o kome očigledno nemaju pojma. Obaška to što ni mi samo ne znamo koje su nam granice, pa je s te strane logično i postaviti pitanje kako bi i oni znali - pita se Radović
Inače, „Tajm" je u u tekstu o „odbegloj srpskoj provinciji" postavio pitanje da li će najmlađa evropska nacija uspeti da preživi, pošto je reč o državi koju je priznala tek trećina članica EU, koja je ušla među četiri zemlje sa najrazvijenijom korupcijom na svetu i ima nezaposlenost veću od 40 odsto. V. MILADINOVIĆ
