Izvor: Politika, 27.Jul.2009, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni Ajnštajnu ne bi bilo lako u Srbiji
Plate naučnika obračunavaju se po broju objavljenih radova pa su i beznačajni časopisi dobili „na ceni”. – Brojna administracija balast instituta
Da je kojim slučajem Albert Ajnštajn radio u Srbiji i dobijao platu na način kako je stiču danas naučni radnici, ni za vodu ne bi zaradio. Prosio bi, ubeđen je dr Ljubinko Ignjatović, naučni savetnik Instituta za fiziku, koji to pojašnjava podatkom da se celokupan opus čuvenog autora teorije relativiteta sastoji od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega pedesetak naučnih radova tokom pet decenija.
– Za pristojnu platicu po projektu Ministarstva nauke on bi bio prinuđen da izmisli bar još tri teorije relativiteta – nastavlja dr Ignjatović, s obzirom na to da je, kako kaže, po birokratski sklepanoj kvantifikacijskoj metodologiji plata, položaj i status njegove porodice, pa i profesionalni ugled, bitno zavisan od slučajnog broja radova koje je uspeo da publikuje.
Moguće je da za tri godine istraživač objavi dva rada, a u sledećih tri godine jedanaest. On jednostavno dobro radi svoj posao, a sreća odlučuje koliko će ih publikovati. Zato ne čudi da su iznenada postali interesantni rumunski, poljski, češki, indijski časopisi, za koje dr Ignjatović kaže da ih niko ne čita, ali u kojima prolazi svašta.
Pitanja koja tište naučnike u Srbiji, ipak, nisu samo kako „da uvale” rad u neku naučnu publikaciju. Istraživači su vrlo zainteresovani i za to da se utvrdi kako se u naučnim institutima zaposlilo mnoštvo „nenaučnog kadra”, koji bi trebalo da čini samo petinu broja naučnih radnika, ali ponegde su neverovatnom progresijom potopili one koji su se udubili u nauku. Ima i tvrdnji da se mimo odluke Vlade Srbije o nezapošljavanju zbog krize proširuje spisak ćata koji su na platnom spisku instituta. A sve zbog proširivanja izborne baze direktora u ovim naučnim institucijama, jer se čelnici biraju uz podršku i saglasnost kolektiva"
Pitanja jesu konkretna, ali kako stići do konkretnih sagovornika? Odmah zavlada tajac. To je tačno, promene su neminovnost, ali nemojte da citirate mene, reklo nam je nekoliko naučnih radnika. Dr Dušan Nikoliš, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, nije se ustručavao da se povodom ocenjivanja naučnog rada, određivanja plata i mešetarenja samozvanih stručnjaka u ovoj oblasti obrati i Ustavnom sudu. Odgovoreno mu je da taj sud nije nadležan za pomenute teme, a dr Ljubinko Ignjatović je slao dopise inspekciji rada, zaštitniku građana.
A šta bi bilo bolje, pitamo dr Ignjatovića? Kaže pre svega da bi sporno ocenjivanje naučnog rada i određivanje plata, tj. platne razrede naučnika trebalo ponovo vezati za naučna zvanja, a neki manji varijabilni deo bio bi, smatra naš sagovornik, stimulacija za numerički izražen učinak. Sada se recimo događa da onaj ko se bavi psihologijom ima obavezu da za tri godine uradi jedan naučnoistraživački rad i objavi ga, a onaj ko se bavi fizikom za to isto vreme mora da ima deset radova.
S obzirom na to da je na sajtu Ministarstva nauke, koje inače finansira više od pet hiljada zaposlenih u naučnoj delatnosti, objavljen nacrt Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije od 2009. do 2014. godine, naučnici i svi ostali koji to žele mogu da dodaju primedbe, kritike, predloge.
U Ministarstvu nauke Vlade Srbije vrlo su raspoloženi da odgovore na svako pitanje. Prof. dr Snežana Pajević, državni sekretar, napominje da se administrativno osoblje u institutima vodi kao „zatečeno stanje”. Naši naučnici koji su rado viđeni u inostranstvu i posebno u Americi koja se trudi da ih zadrži odlaze, a nenaučno osoblje ostaje. Ipak primetno je i u materijalu koji nam je dao državni sekretar da je 2007. u institutima radilo 2.863 „neistraživača”, a da ih u 2009. ima 3.845, dakle za bezmalo hiljadu više. Socijalni program će i tu morati da pripomogne, da li će u ovo teško vreme ljudi hteti da odu – e to je već teško odgovoriti.
Srećom instituti poput onog u Vinči, pa „Mihajlo Pupin”, potom „Josif Pančić” ili instituti za kukuruz ili novosadski za povrtarstvo i ratarstvo imaju posla na tržištu pa uspevaju da podmire troškove za plate i nenaučnog osoblja, kojeg ima poprilično. Ipak, to je pre svega novac za usavršavanje, putovanja, amortizaciju opreme – u koverte ode u vidu posebno naznačene stimulacije možda tek petina.
– Naravno, bez obzira na sve, želimo da sačuvamo sav naučni kadar. Oni su vezani ugovorom i moraju da ispunjavaju svoje obaveze, ali nema držanja ljudi na minimalcu unedogled. U slučaju bilo kakvih primedbi i žalbi odmah reagujemo – podvlači naša sagovornica.
O primanju novih ljudi dr Snežana Pajević kaže da je reč o zamenama tamo gde ima potrebe, a pokazuje nam i pismo dr Duška Dimitrijevića, koji recimo za Institut za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, gde je direktor, potvrđuje da dva pripravnika i jedan iskusni dugogodišnji stručnjak jesu primljeni, ali se njihove plate vezuju za finansijske prihode ove ustanove, a ne Ministarstva nauke.
– Naučni radovi vrlo su važni i tačno se zna da oni moraju biti objavljeni u vodećim i međunarodnim časopisima. Zvanje ne garantuje platu, što znaju oni koji su svrstani u grupu B 5, koji dakle gotovo i da nemaju ništa napisano. Inače, Ministarstvo nauke finansira 8.950 istraživača, u osnovnim istraživanjima i tehnološkom razvoju, i prosek plata je od 40.000 do 45.000 dinara. Prošle godine za 30 odsto povećana su primanja u institutima da bi se izjednačili po položaju sa onima koji rade na fakultetima i u prosveti. Vrhunski naučnici u institutima primaju oko 90.000 dinara – ističe prof. dr Snežana Pajević.
Novom strategijom, a i kroz rasprave, doći će se do boljih rešenja kojim će se podržati direktori i uvažiti još mnoge primedbe naučnika, uverava prof. dr Snežana Pajević.
Rajna Popović
[objavljeno: 28/07/2009]
