Izvor: Blic, 02.Sep.2010, 01:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nestašica lekova je iskonstruisana priča

Nema krize sa lekovima koji se izdaju o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje! Na tržištu ima sasvim dovoljno proizvođača i uvoznika, a pri kreiranju liste lekova vodimo računa da svaki lek ima bar jednu paralelu. Tako, ako jedan od proizvođača obustavi uvoz ili proizvodnju, na listi uvek može da se nađe zamena, kaže za „Blic“ direktorka RZZO Svetlana Vukajlović.

Pa otkud onda priče o problemima i nestašici lekova?

- Cela priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je iskonstruisana i krenula je od privatnih apotekara koji imaju cilj da skrenu pažnju na sebe. Tvrdim da nestašice nema! Naravno, desi se da nekog leka nestane na tržištu, ali paralela uvek ima. Čak i da se desi da svi proizvođači povuku neki lek, može da se stavi na D listu i da se nabavi na recept iako nije registrovan kod nas. Danas ću imati redovan mesečni sastanak sa proizvođačima lekova. Razgovaraćemo o problemima ako ih ima i o njihovom prevazilaženju.

Ne tako davne 2001. ili 2003. godine dolazilo je do strašnih nestašica, kada većinu lekova nije bilo moguće naći u državnim apotekama. Može li to da se ponovi?

- Naravno da ne može. Tada je bio aktuelan pogrešan sistem snabdevanja, a Fond je lošim potezima bio došao u situaciju da ne može da plati lekove za osiguranike. Mnogi dobavljači lekova su podizali tužbe protiv RZZO koji je bio u kreditima. Sada postoji sistem i nema govora ni o čemu sličnom. Uveli smo konkurentnost među proizvođačima lekova, što je rezultiralo dobrom snabdevenošću i najnižim mogućim cenama lekova. To je stvorilo prostor i za uvođenje novih lekova.

Šta to konkretno znači za listu lekova?

- Za proteklih šest godina lista lekova je udvostručena, uvršteni su mnogi savremeni lekovi i najveći broj građana dobije sve što im treba na recept. Oni koji kažu da sve lekove kupuju očigledno se nisu lečili 2001. ili 2003. godine. Mora se priznati da je situacija znatno bolja nego pre samo šest godina.

Kako se izboriti sa sve češćim pritužbama na lošu snabdevenost bolnica lekovima?

- To najviše zavisi od organizacije bolnica. Mi novac prenosimo svima na isti način, a ukoliko lekova ima u jednoj bolnici, a u drugoj nema, to najbolje govori o menadžmentu te ustanove. Prilikom poslednje kontrole upoređivali smo i cene lekova koje bolnice nabavljaju i tu smo našli dosta razlika. Bilo bi lepo kad bi svaki direktor ustanove pokušao da na najracionalniji način vodi ustanovu.

Šta vidite kao najveći problem državnog zdravstva?

- To je svakako nepotrebno upućivanje pacijenata na privatni sektor iz sitnih ličnih materijalnih interesa. Lično sam se osetila poraženom kada mi je prijateljica ispričala za takav slučaj kroz koji je prošla sa svojom ćerkom i nepotreban odlazak na ultrazvučni pregled u privatnom sektoru. Kada sam htela da reagujem, zamolila me da to ne učinim jer od te doktorke ipak zavisi život njenog deteta. Pokušavala sam da tome stanem na put, ali se osećam lično poraženom na tu temu. Ponekad mi se čini da ovo ubija smisao svega što sam do sad učinila.

Uštede

RZZO je ostvario enormne uštede prilikom nabavke lekova.

- Tvrdi smo pregovarači, pa smo postigli najniže cene citostatika u regionu, a to su lekovi za koje ne postoje paralele. Njih plaćamo po kursu od 84 dinara za evro, pa smo samo na citostaticima za tri godine uštedeli oko 1,5 milijardi dinara.

Ostavka

Upravni odbor je Svetlanu Vukajlović u maju ponovo izabrao za direktorku RZZO. Ipak, njen reizbor još nije prošao Skupštinu, a sve češće se može čuti da će podneti ostavku.

- Pitanje moje ostavke nije trenutno najvažnije pitanje. Kada sam dolazila na ovu funkciju, nisam imala nameru da doživotno ostanem direktorka RZZO. Smatram da je trenutno najbitnije što sam uspela da postavim valjan sistem koji će nastaviti da živi i sa nekim novim direktorom.
Pogledaj vesti o: Vodimo Vas

Nastavak na Blic...