Izvor: Politika, 13.Jun.2012, 22:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nepismenost nije bitna za malu maturu

Greške u pravopisu u nekim zadacima na testu iz srpskog biće zanemarene dok će u drugim oduzimati poene, zaključuju nadležni

Da li zaista pravopis na maloj maturi neće biti važan za ocenjivanje odgovora na pitanja koja se iz srpskog (maternjeg) jezika ne odnose na pravopis? Nad ovim pitanjem nadvila se stručna i nestručna javnost iz profesorskih i roditeljskih krugova, sve do vrha prosvetne vlasti – i nemaju precizan odgovor.

– Doneta je odluka da se na testu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao tačni priznaju i oni odgovori koji su pravopisno neispravni (osim u onim pitanjima koja su neposredno u vezi sa pravopisom.) Recimo, ako pitanje glasi: „Ko je autor ’Gorskog vijenca’?”, a učenik napiše „petar petrović njegoš” odgovor se priznaje kao tačan! Profesori srpskog jezika i književnosti, oštro se protive ovoj odluci, ukazujući na to da je njen cilj, uprkos proklamovanim stavovima o našem društvu kao društvu doživotnog učenja, drastično smanjivanje nivoa znanja u našem obrazovnom procesu – stav je Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Na to su burno reagovali iz Udruženja „Roditelj”. Ističu da su iznenađeni preporukom da se na završnim ispitu na testu iz srpskog jezika tolerišu pravopisne greške. 

Okupirani pitanjima na ovu temu juče su u Vladi Srbije, na konferenciji povodom završnog ispita, ministar Žarko Obradović i njegovi pomoćnici Želimir Popov i Zoran Kostić ostali – nedorečeni.   

– To je pitanje šta bi bilo kad bi bilo, koje je postavila grupa od tri nastavnika koji su pokazali dosta nerazumevanja oko svega toga – bio je prvi komentar Želimira Popova.

Na ovaj apsurd oko pravopisa ukazali su profesori srpskog jezika i književnosti iz Moravičkog okruga, o čemu je „Politika” pisala.   

– Možete pitati učenika ko je napisao delo „Gorski vijenac” i ako odgovori Petar Petrović Njegoš to je tačno. Sasvim je drugačija vrsta pitanja kada se od đaka traži da napiše odgovor bez pravopisnih grešaka. To su dva različita zadatka kojima se ocenjuju dva različita standarda. Nema tu dileme – pokušao je da razjasni Popov.

Na pitanje da li će detetu koje „Petar Petrović Njegoš” napiše malim slovima taj odgovor biti priznat ili ne, on je odgovorio da ne zna kako će pitanje biti formulisano.

– Ako pitate dete ko je napisao „Plavi čuperak” i ono odgovori Miroslav Antić tačno je iako je naopako napisano – reagovao je Popov.

Negodujući što novinarima to nije dovoljno jasan odgovor ministar Obradović, prepustio je Kostiću da iz pravilnika pročita potencijalni pravi, konkretan odgovor na ono isto pitanje o tolerisanju pravopisno netačnih odgovora na maloj maturi.

– Napravila se hajka bez potrebe. Ne znamo kakva će pitanja biti, niti kakav će biti ključ za testove. Ukoliko pregledači i vide da postoji greška, za svaku nedoumicu pri tumačenju uputstva u obavezi su da konsultuju autore koji su im dostupni, a imaju njihove telefone. Ako školska komisija dobije obaveštenje o izmeni u uputstvu, pregledači moraju da sve testove ponovo pregledaju prema novodobijenoj izmeni – glasilo je Kostićevo objašnjenje.

Da je ovaj odgovor bio pravi, ne bi epilog konferencije s novinarske klupe glasio ovako: „Dakle, ako dete nepismeno odgovori na pitanje van pravopisnog, biće priznat odgovor. A ako pregledači imaju nedoumice, na hiljade njih zaduženih za ocenjivanje završnog ispita iz srpskog (maternjeg) jezika zvaće zaduženog autora pitanja koji će da sedi na vrućoj liniji i odgovara.”

Čini se da su rukovodeći mogli da preciziraju da se u jednom zadatku na testu iz srpskog jezika neće mešati, samim tim ni istovremeno ocenjivati standardi definisani za četiri različite oblasti (Veština čitanja i razumevanja pročitanog, Pisano izražavanje, Gramatika, leksika, narodni i književni jezik i Književnost). Iz nekog razloga nisu objasnili da će u pitanjima kojima se ocenjuje nivo znanja jezika iz svih oblasti, osim pisanog izražavanja, deca odgovarati podvlačenjem, zaokruživanjem i slično, a to bi i za laike bilo logično rešenje. Da ilustrujemo primerom: ako se od osmaka traži da na osnovu datog odlomka u kućicama ispred ponuđenih odgovora brojem jedan obeleži autora dela, a brojem dva pripovedača u delu, time se ocenjuje nivo ostvarenog standarda u oblasti književnosti, ali ne i pravopis.

----------------------------------------------

Zaokruživanje isključuje pravopisne greške

– Na završnom ispitu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika proverava se znanje učenika iz četiri oblasti: pisanje, književnost, čitanje i gramatika. Za svaku oblast pripremljeno je po pet zadataka. Najveći broj zadataka u testovima su zatvorenog tima, što znači da učenik odgovara tako što zaokružuje tačan odgovor, podvlači ili linijom sparuje tačne odgovore. Zato u tim pitanjima nema mogućnosti da đak napravi pravopisnu grešku. Važno je da dobijemo preciznu sliku o postignućima učenika u svakoj oblasti da bismo imali podatke koje možemo da iskoristimo za unapređivanje kvaliteta obrazovanja – razjasnio je Saša Glamočak, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Milenija Simić-Miladinović

objavljeno: 14.06.2012.

Nastavak na Politika...