Izvor: S media, 25.Maj.2010, 19:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najviše žalbi na duga sudjenja

Srbija i Slovenija spadaju medju deset evropskih zemalja čiji su gradjani podneli najviše predstavki sudu u Strazburu tražeći zaštitu svojih prava, ukazali su danas predsednici ustavnih sudova dve zemlje Bosa Nenadić i Jože Tratnik.

Kako je objasnila Nenadić, dve zemlje su medju prvih deset kada je reč o broju predstavki Evropskom sudu za ljudska prava po glavi stanovnika, ali i ukupnom broju predstavki gradjana.

Najviše predstavki gradjana Srbije i Slovenije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << protiv organa vlasti, odnosno države tiče se kršenja prava na sudjenje u razumnom roku, izneli su Nenadićeva i Tratnik na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Predsednica Ustavnog suda Srbije je veliki broj predstavki naših gradjana objasnila činjenicom da su se do 2007. godine mogli direktno obraćati Sudu u Strazburu, jer nije postojao institut ustavne žalbe.

Nenadić je kao razloge navela i nerazumno dugo trajanje postupaka pred sudom bivše Državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i velike sistemske probleme u radu i funkcionisanju naših pravosudnih organa istakavši da se trećina žalbi odnosi na nerazumno dug sudski postupak.

Pored toga, gradjani Srbije su se evropskom sudu najviše žalili na povredu prava na pravično sudjenje i kršenja prava iz radnog odnosa - prava na rad, odnosno prestanak radnog odnosa mimo zakona, pravo na otpreminu, neisplaćene naknade, navela je Nenadić.

Otkako je promenom Ustava 2006. uveden institut ustavne žalbe, za tri godine je u Ustavni sud Srbije stiglo 7.150 ustavnih žalbi.

Najviše žalbi Ustavni sud je primio prošle godine, a samo ove godine pristiglo je 2.350 ustavnih žalbi, kazala je Nenadić.

Ona je istakla da bi zato trebalo što pre pristupiti izmenama Zakona o radu Ustavnog suda koje bi omogućile brže rešavanje ustavnih žalbi po većima ili na nižim sudskim instancama.

U suprotnom, zatrpan ustavnim žalbama, Ustavni sud neće moći, kako je kazala, ažurno da obavlja osnovnu funkciju normativne kontrole.

Posle reforme pravosudja koju je Slovenija sprovela 1994. godine, u sudovima su se nagomilali nerešeni predmeti, pa su usledile žalbe zbog kršenja ljudskih prava sudu u Strazburu, objasnio je predsednik ustavnog suda Slovenije Tratnik.

Najveći broj predstavki, kako je objasnio, odnosio se na stanove koji su denacionalizovani i ticao se nerazumno dugog sudjenja.

Država Slovenija je nekoliko puta izgubila spor od svojih gradjana i bila kažnjavana, pa je usledila sistemska mera za povredu zakona zbog kršenja prava na sudjenje u razumnom roku, ispričao je Tratnik.

Slovenija je tada na osnovu kriterijuma Suda u Strazburu, usvojila takozvani "Zakon Lukenda" (po istoimenom sporu) koji je omogućio da o povredi prava na sudjenje u razumnom roku odlučuju redovni sudovi, kao i pravičnu naknadu za povredu tog prava, objasnio je Tratnik.

On je naveo da je pred Sudom u Strazburu bilo 3.000 predstavki gradjana Slovenije, a posle donošenja tog zakona, nerešeni predmeti su ustupljeni domaćim sudovima.

Prema rečima Tratnika, U Ustavnom sudu Slovenije je do 2000. bilo relativno malo ustavnih žalbi, ali je zatim naglo rastao od 2004. godine, da bi krajem 2006. dostigao 6.000.

Zbog toga su u leto 2007. godine usvojene izmene Zakona o radu Ustavnog suda kojima su utvrdjeni uslovi za podnošenje ustavne žalbe, rekao je Tratnik i objasnio da, prema novim kriterijumima, gradjani više ne mogu da podnose ustavnu žalbu zbog plaćanja prekršaja, sudskih taksi i drugih sporova male vrednosti.

Zahvaljujući tome, prošle godine je broj ustavnih žalbi veoma smanjen, ali i dalje je pred Ustavnim sudom oko 2.500 ovih predmeta, rekao je Tratnik istakavši da je i taj broj "veliki teret za ustavni sud Slovenije" jer ustavnim žalbama gradjana posvećuje puno vremena.

Zato, kako je kazao, Ustavni sud Slovenije, očekuje ili promenu ustava ili još jednu promenu Zakona o svom radu, kako bi mogao da se efikasnije bavi mnogim drugim pitanjima iz svoje nadležnosti.

Predstavnici UŠ i delegacije Ustavnog suda Slovenije započeli su danas u Beogradu dvodnevne razgovore o neposrednoj saradnji i razmeni iskustava, a već prva razmena mišljenja pokazala je da imaju mnoge zajedničke probleme, jer im pravosudni sistemi imaju iste korene i zasnovani su na evropskom kontinentalnom pravu.

Nastavak na S media...