Izvor: Politika, 06.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najduža neuređena plaža u Srbiji
Drina leti oživi od kupača, a najviše ih je na Žićinoj plaži, gde se u istom trenutku nađe i po nekoliko hiljada
Loznica – Čas mirna i tiha, a ponegde ćudljiva, puna brzaka i virova, za Drinu mnogi kažu da je svojom smaragdnom bojom najlepša na Balkanu. Ipak, ona ume da promeni ćud i pokaže svoje drugo, opasno lice svakome ko olako shvati njenu snagu i brzinu.
– Drinu treba voleti ali je i dobro poznavati. Ona je relativno velika, a bistra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reka kakve nema u Srbiji i Evropi. Čista je, spada u vode druge kategorije, leti topla za kupanje, odlična za ribolov, motonautiku, rekreaciju, pruža sve što treba ljubiteljima prirode i vode. Od Loznice poprima odlike ravničarske reke i duž njenog toka ima više mesta pogodnih za kupanje i pecanje – opisuje za naš list upravnik ribarskog područja Srbija – zapad Milan Đenadić, koji se sa njom druži od detinjstva, skoro pola veka.
Nekada je na Drini bilo manje ribolovaca a više ribe. Dok je radila, „Viskoza" je bila „kuhinja" za riblji fond jer su u vodu stizala celulozna vlakna koja su bila hrana za ribu, priča Đenadić, dok čamac klizi po bistroj zelenoj vodi. Tada je, kaže, „vrelo" od ribe koje i danas ima dosta. Ribolovce u dubinama „čekaju" skobalj, mrena i klen, tri najzastupljenije ribe u Drini, i druga sitna bela riba, a ima i soma, štuke i pastrmke potočare. Drina leti oživi od kupača a najviše ih je na Žićinoj plaži, najdužoj neuređenoj plaži u Srbiji, gde se u istom trenutku nađe i po nekoliko hiljada kupača. Poslednjih godina se priča o pravljenju sportsko-rekreativnog kompleksa na tom mestu, ali je ona i dalje „divlja". Tu srećemo Borislava Kondića, koji je ovde od maja do oktobra, kada, ako je lepo miholjsko leto, još može da se pliva.
– Voda je mirna, „mala" i bistra, idealna, pa ovde može i da se pliva uzvodno u Drini! Ima nas koji celo leto budemo kraj reke. Noću nas uspava šum talasa, a s jutrom rasani praćakanje riba i umivanje svežom drinskom vodom. Mir, tišina, prelepa priroda pored ovakve reke, od toga boljeg uživanja nema – tvrdi on dok nas nudi još vrućom ribljom čorbom u hladovini pod nadstrešnicom od trske.
Na malenom ostrvu sedi Ljubisav Jovanović, zabacio udicu i čeka. Redovno je na obalama reke gde provodi penzionerske dane.
– Najlepše je kada dođem u cik zore, sunce tek izlazi, tišina, voda bistra, možeš u njoj svaki oblutak prebrojati, a još ako riba „radi", eto miline. I kad ne upecam ništa, nije mi žao, jer je sam boravak pored Drine već dovoljan da čovek bude zadovoljan – priča Ljubo, kad ga prekide trzanje udice.
Poslednjih godina reku su sa obe obale napali nelegalni eksploatatori šljunka. Drina se, međutim, ne da, pa sa jesenjim vodama, kad zna da bude velika, ruši obale i „ispravlja krivine", sve „ispegla" i pošto ima veliku moć samoprečišćavanja i samozaravnjivanja, kad dođe proleće, opet bude čista, obnovljena, zaravnjenih obala i skoro kao nedirnuta.
Dok smo plovili po zelenoj reci u kojoj su se ogledali avgustovski beli oblaci, setili smo se upozorenja „drinskih vukova” da ovu neponovljivu lepoticu treba čuvati i voleti, iskoristiti sve što nudi, a toga je mnogo, i uvek imati na umu da treba biti oprezan u njenim talasima.
Saša Trifunović
[objavljeno: 07/08/2008]
