Izvor: B92, 25.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacrti zakona o odbrani i vojsci
Beograd -- Nacrt Zakona o odbrani predviđa da vojni rok traje šest meseci i mogućnost otkupa roka za regrute koji žive u inostranstvu.
U Nacrtu, koji je objavljen na sajtu Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, navodi se da se obaveza služenja vojnog roka može izvršiti njegovim služenjem, civilnom službom ili isplatom naknade za oslobođenje od obaveze služenja vojnog roka. Agenciji Beta je u ministarstvu odbrane rečeno da će vojni rok u civilnoj službi biti regulisan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posebnim zakonom, čiji je predlog u pripremi.
Služenje vojnog roka može biti sa oružjem ili bez oružja. U oba slučaja regrut služi šest meseci, na teritoriji države-članice u kojoj živi, osim ako sam ne zatraži da služi u drugoj republici. Regruti bez oružja služiće u neborbenim jedinicama i ustanovama Vojske, takođe u republici u kojoj imaju prebivalište. Sada vojni rok traje devet meseci, a civilna služba 13.
Nacrtom zakona o vojsci, koji je takođe objavljen na sajtu Ministarstva, predviđeno je da je vojničko odsustvo jedan dan za svaki meseci trajanja vojnog roka, odnosno šest dana. Regruti će, prema Zakonu o odbrani, na odsluženje vojnog roka biti upućivani od 19. do 30. godine života. Sada se u vojsku ide od 21. do 27. godine.
Otplata vojnog roka samo za inostranstvo
Nacrtom se uvodi mogućnost naknade za oslobođenje od obaveze služenja vojnog roka za regrute koji žive u inostranstvu. U obrazloženju Nacrta navodi se da je razlog za uvođenje te mogućnosti želja za prevazilaženje problema sa izbegavanjem vojne obaveze regruta koji žive i rade u inostranstvu.
Regruti koji će moći da koriste taj institut moraju da imaju odobren privremeni ili stalni boravak u inostranstvu iz ministarstva odbrane SCG ili diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu. Njime se mogu koristiti i regruti sa dvojnim državljanstvom, a visinu naknade određivaće Savet ministara.
U obrazloženju se još navodi da je novi zakon o odbrani potreban zbog zastarelosti prethodnog (usvojenog 1994), pridruživanja SCG Evropskoj uniji, evroatlantskim strukturama i odnosima država članica državne zajednice.
Veća uloga disciplinskog suda
Veliki deo zakona posvećen je disciplinskim merama. U obrazloženju zakona navodi se da, nakon prenošenja nadležnosti vojnih sudova i tužilaštava na civilne organe, nadležnost i postupak pred vojnim disciplinskim sudovima dobijaju na posebnom značaju. Zbog toga autori zakona, kako se navodi, smatraju opravdanim i potrebnim da se podigne stručni i profesionalni nivo disciplinskih organa.
To znači da dužnosti predsednika vojnih disciplinskih sudova, sudija Višeg disciplinskog suda, vojnih disciplinskih tužilaštava i sekretara vojnih disciplinskih sudova treba da obavljaju oficiri pravne službe sa položenim pravosudnim ispitom.
Prema zakonu će predsednik prvostepenog vojnog disciplinskog suda i tri sudije (uključujući i predsednika) Višeg vojnog disciplinskog suda profesionalno obavljati dužnost. Prvostepeni se osnivaju pri komandama vojnih okruga, a viši je pri ministarstvu odbrane. Ministar odbrane postavlja predsednika i sekretara suda, sudije višeg suda, tužioce i zamenike, a imenuje na dve godine sudije prvostepenog disciplinskog suda.
Novi činovi, plate...
Nacrt zakona o vojsci predviđa ukidanje čina kapetana prve klase i uvođenje novog čina brigadnog generala.
Zakon predviđa da profesionalni vojnici i lica na školovanju u vojsci ne mogu biti članovi političkih partija i nemaju pravo na sindikalno organizovanje niti na štrajk. Vojnik na odsluženju vojnog roka ne može učestvovati u aktivnostima političkih stranaka. Odredbe o zabrani stranačkog i sindikalnog organizovanja i prava na štrajk odnose se i na civilna lica u vojsci.
Profesionalni vojnici mogu da putuju u inostranstvu u skladu sa, kako se navodi u tekstu, pravima i slobodama građana, ali su dužni da putovanje prijave starešini ranga komandanta brigade. Vojnik na služenju vojnog roka može putovati po odobrenju ministra ili ovlašćenog starešine, a u hitnim slučajevima i po odobrenju pretpostavljenog steršine.
U toku profesionalne službe oficir ili podoficir se može premeštati najviše pet puta, ali i više ako na to pristane, navodi se u Nacrtu zakona o vojsci. Bračni drug premeštenog oficira ili podoficira koji zbog premeštaja ostane bez posla ima prioritet pri zapošljavanju u ministarstvu odbrane ili pravo na nadoknadu u visini koju utvrdi ministar, najduže jednu godinu, umesto do šest godina kao do sada. Ukida se i dosadašnja praksa uplaćivanja penzijskog staža supružnicima koji su ostali bez posla zbog premeštaja.
Osoba koja se školovala na teret vojske dužna je da po završenom školovanju stupi u službu u vojsci i ostane dvostruko duže nego što je trajalo školovanje. Osoba koja se školovala ili specijalizovala u vojnoj školi ili fakultetu dužna je da ostane vreme jednako trajanju školovanja, odnosno dvostruko ako se školovala u inostranstvu. U suprotnom, ta osoba dužna je da nadoknadi troškove školovanja, u revalorizovanom iznosu.
Odnos najviše plate prema plati vojnika po ugovoru - razvodnika, iznosiće 10:1, navodi se u Nacrtu zakona o vojsci. Godišnji odmori za profesionalne vojnike su od 23 dana (do 10 godinqa staža) do 36 radnih dana (više od 30 godina staža ili 55 godina života), a za civilna lica od 20 do 36 dana.
