Izvor: RTS, 19.Maj.2019, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na protivgradnim poligonima – kako izgleda borba sa oblacima
Nestabilno i kišovito vreme, donelo je mnogo posla protivgradnoj službi u Srbiji. Zemlja se brani iz 13 radarskih centara, u sezone se ušlo sa dovoljnim brojem raketa, ali na pojedinim područjima bilo je štete. Zaposlenih koji rade u protivgradnimm centrima, setimo se, uglavnom kada padne grad.
Njih šestorica su uvek na oprezu, danonoćno prate nebo nad Srbijom. Njihov osnovni instrument je radar, a >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zadatak rano otkrivanje gradonosnih oblaka. I tako decenijama, iz minuta u minut.
"Posao meteorološkog tehničara podrazumeva dežurstva non-stop, 24 sata na radio-vezi, meteorolška merenja i osmatranja, dežurstva na radaru", kaže Zlatko Isakovć, meteorološki tehničar.
Njegov kolega Dragan Joksimović kaže da vode računa o stanju strelaca na protivgradnim stanicama, o najavi i pripravnosti, o eventualnom početku dejstva.
Na njihove komande, čeka 164 protivgradnih stanica u 20 opština. Odavde se brani oko 650.000 hektara u pet okruga u Srbiji. Odgovoran i težak posao, za koji ne postoji ni dan ni noć, već samo zadatak, sačuvati useve, voćnjake, letinu koja ljudima znači život.
"Odmah, kada se ispuca, odmah se i dostavlja, nismo gledali ni koliko je sati,nespavanje i sve ostalo, da bi strelci bili popunjeni. Desi se i preko 500 kilometara u danu da pređem", kaže Branislav Petrović, vozač i mehaničar.
Iako se često misli da je svemoćna, efikasnost protivgradne zaštite uz preduzete sve mere, je oko 60 odsto. Ovi ljudi, uvek daju sve od sebe i zato im kažu, naajteže, kada ne uspeju da se izbore sa nebom.
"Verujte da nam se to uvek desi, kad grad padne. Niko nije operisan od toga, od tuđe nesreće Nama tuđa nesreća jako teško pada", kaže Milan Spasić, šef radarskog centra "Bukulja".
I to je, kažu najteža strana njihovog posla, koja im pada teže od nespavanja, umora, rada po kiši i suncu, odvojenosti od kuće šest meseci u godini.
"Skoro 44 godine staža, više od 22 sam proveo na protivgradnim poligonima, tako da faktički ispada, da smo sve kolege, koji ovde radimo, više zajedno jedni među drugima nego sa porodicama", kaže Zoran Ničin, meteorološki tehničar.
Još godinu dana, gledanja u oblake, pa Zoran ide u penziju da se, kaže, konačno igra sa unučićima, koji ga čekaju u Nišu. Ljudi iz različitih krajeva Srbije, na Bukulji žive kao porodica. Dobra su družina kažu, pa im i posao lako pada. Na vrhu Bukulje, na visini od 696 metara, jedni su drugima sve. Samo je nebo, koje čuvaju, iznad njih.
.jpg)
