Izvor: Politika, 21.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na nagle promene nisu imuni ni zdravi
Postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici…
Jačanje klimatskih ekstrema je sve prisutnije u našem podneblju i nisu neuobičajeni prelazi temperatura iz minusa u plus, zbog čega se sve češće govori o uticaju vremena na zdravlje.
Nagle temperaturne promene su kod nas najčešće praćene izveštajima Hitne pomoći koji kazuju da je određenog dana bilo mnogo intervencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod srčanih bolesnika, da su psihički labilne osobe uznemirenije nego inače, da astmatičari imaju najviše tegoba...
Nauka je dokazala da ni fizički i psihički zdrave osobenisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi.
Jasminka Smailagić, samostalni savetnik za dinamičku klimatologiju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, rekla je da zbog naglih promena meteoroloških parametara pate i osobe koje su psihički i fizički zdrave. Te osobe pri naglim temperaturnim prelazima, pri promeni pritiska ili smera vetra, recimo, osećaju glavobolju, postaju razdražljive, pate od nesanice, uznemirene su, spava im se ili imaju konstantno osećaj umora.
Međutim, ukoliko nam je to povoljan period u životu, vremenski uticaj će se osetiti neznatno, ali ako se osoba oseća kao da je došla „minus faza”, nepovoljni vremenski uslovi su samo „kap u punu čašu”.
Izučavanje uticaja vremena na zdravlje je multidisciplinarna oblast, u kojoj učestvuju prognostičar, klimatolog i lekar.
U našoj zemlji, u Republičkom hidrometeorološkom zavodu svakodnevno se vodi evidencija vremenskih faza, koje govore koji pacijenti su u kojim vremenskim uslovima ugroženi. Na osnovu tih podataka, stručnjaci RHMZ-a obaveštavaju kog dana će određeni pacijenti biti ugroženi.
U zavisnosti od uticaja vremena, postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visoki krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega psihoze.
Prema rečima stručnjaka, astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.
Saveti se, uglavnom, svode na to da kada su po određene grupe nepovoljni periodi, osetljivi ostanu kod kuće, ne planiraju put, ne zamaraju se fizički ili psihički i da uzimaju maksimum propisanih lekova.
Ako bioklimatolozi kažu da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti.
Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a pri tom telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju.
Danas se smatra da grupa meteorotropnih bolesti – bolesti na čije pogoršanje može da utiče vreme, obuhvata više od 50 oboljenja.
Među meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se velike vrućine, naročito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, naročito topli, magla, smog. Letnje sparine i zimska hladnoća najveća su pretnja onima koji pate od bolesti krvnih sudova, jer takvi vremenski uslovi nose povećanu opasnost od srčanih i moždanih oboljenja. Naučnici su utvrdili da vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje i smanjuju učinak na intelektualnom i fizičkom planu.
Tanjug
[objavljeno: 22/05/2008.]
.jpg)
