Izvor: Politika, 06.Jun.2014, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na jednoj listi svi koji čekaju operacije
Svi pacijenti koji čekaju veštački kuk, protezu kolena ili operaciju katarakte – prebrojani
Da izrada jedinstvene liste čekanja na operacije i najskuplja dijagnostička snimanja (na skeneru, magnetnoj rezonanci, koronarografiji itd), za celu Srbiju, nije nemoguća misija izgleda da će dokazati novi ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar. Pre dva dana, ministar je objavio da je lista konačno završena, da je prvi put jedinstvena za celu republiku i da će za sedam dana biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objavljena na sajtu Ministarstva zdravlja.
Na odgovor da li će ubuduće građani čekati na veštački kuk od tri do šest godina ili pregled na skeneru i do 10 meseci, sačekaćemo još najmanje dve nedelje. To je rok koji je ministar dao „koordinatorima”, najstručnijim lekarima iz određenih medicinskih specijalnosti, da daju zajednički predlog kako popraviti stanje u ovoj oblasti koja je već duže od decenije rak-rana našeg zdravstva.
„Politika” je juče pozvana u Ministarstvo zdravlja da se uveri da su liste čekanja zaista završene, ali usledio je i „embargo” nad objavljivanjem ukupnog broja pacijenata koji čekaju na operaciju katarakte, zamenu proteze kolena, ugradnju veštačkog zalistka ili stenta. U Ministarstvu zdravlja su insistirali da konačne podatke o jedinstvenoj listi, i to, bez objavljivanja imena, radi apsolutne zaštite ličnih podataka pacijenata, prvo objave na sajtu resornog ministarstva a ne u medijima.
Utisak je da je konačno odrađen veliki posao: iz 39 ortopedskih bolnica ili odeljenja, koliko ih ima u Srbiji, na primer, dobijeni su podaci koliko ortopeda je zaposleno, ali i koliko njih ulazi u operacionu salu i operiše, koliki je prosečan broj operacija koje obavi jedan hirurg, koliko su operacija kolena, a koliko kukova uradili tokom 2012. i 2013. godine…
Isto to je urađeno i za svih 25 očnih odeljenja u Opštim bolnicama ili očnim klinikama, kao i sa ustanovama u kojima se rade operacije na srcu. U ministarstvu su objasnili da je rešavanje ovog problema zahtevalo da se prvo sagleda stanje: sa koliko kadrova i opreme raspolažemo, ali i koliko se gde radi.
–Dobro je da konačno postoji jedinstvena kontrolisana lista koja znači uvođenje reda u ažuriranje primanja i lečenja pacijenata. Biće to transparentna lista, dostupna svima, pa neće biti ni prekorednog zbrinjavanja pacijenata. Cilj je da se skrati period čekanja, ali to ne znači da se više ništa neće čekati i da će se sve usluge dobijati odmah. Ono što se sada čeka godinu dana, ubuduće će se dobijati brže, jer će Ministarstvo kontrolisati „distribuciju” pacijenata, ali i potrošnog materijala koji se koristi za određene intervencije– kaže profesor dr Aleksandra Aranđelović, direktorka Gradske bolnice „Zvezdara”.
Za direktora Očne klinike Kliničkog centra Srbije, profesora dr Milenka Stojkovića, korist od jedinstvene liste čekanja, kao vrste administrativnog uređenja sistema, leži u tome da se neće isti pacijenti prijavljivati u dve ili tri ustanove zbog iste operacije, jer to veštački uvećava broj ljudi koji čekaju, pa se ne dobija realan uvid.
– Druga dobit od jedinstvene liste jeste u racionalnijem korišćenju resursa i raspodeli pacijenata iz ustanove u kojoj se duže čeka, u ustanovu gde se manje čeka, ukoliko je kadar sposoban da to uradi. Ali, ovom listom se ne može očekivati nikakav spektakularan pomak u brzini operacija. Nigde u svetu liste čekanja nisu nestale, pa neće ni kod nas. Lista omogućava pošteniji pristup pacijentima i dostupnost lekaru, pre svega onih koji su i najugroženiji – smatra dr Stojković.
-----------------------------------------------------------------------------
Koliko se čeka na operacije u svetu
Prema podacima studije sprovedene u 2011 i 2012. u okviru Drugog projekta OECD-a, na primer, na operaciju zamene kuka, od momenta kada je specijalista stavio pacijenta na listu do operacije, najduže (u danima) se čekalo u Španiji, Finskoj i Portugaliji (127), a najkraće u Holandiji (46) dana. Za operaciju katarakte duže od tri meseca se čekalo u Finskoj, Španiji i na Novom Zelandu. Zanimljivo je da je u Finskoj za intervencije koje se mogu odložiti, maksimalni rok tri meseca, a supervizorska agencija „Valvira” kažnjava bolnice koje to ne ispune.
Olivera Popović
objavljeno: 06.06.2014.
