Izvor: Kurir, 31.Okt.2010, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVINARKA KURIRA PET DANA ŽIVELA KAO SIROMAH
Dobro, živeću pet dana kao siromah. Kao 700.000 Srba svakog dana. Valjda neće biti teško. Imam budžet od hiljadu dinara, sa toliko ljudi u Srbiji žive. Mogu ja to.
Ponedeljak
Ustala sam sat ranije. Spremam se na posao. Danas neću kupiti kartu za gradski prevoz, jer za nju treba čak 42 dinara! Četvrtina mog današnjeg budžeta. Kažu da je peške zdravije. Prolazim pored pekare na putu do posla. Ulazim, ali ne kupujem pitu i jogurt, kao obično. Kupujem đevrek, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 20 dinara. U redakciji sam. Ovi što imaju para piju kafu, jedu sendviče, palačinke. Pokušavam da ne mislim na to.
Gladna sam. Stvarno gladna! Odlazim na pijacu, kad se sve rasproda, pa ostane ono jeftinije. Raspitala sam se, znam kako se beda preživljava. Biram malo načete krompire. Kilogram skoro. „Šezdeset dinara“, kaže prodavac. Šta sad sa njim? Uzimam i četiri šargarepe - 41 dinar. Kuvaću sve zajedno sa malo soli. To ću i večerati. U novčaniku imam još 84 dinara. Za hleb mi treba 40 dinara. Poslednju kašičicu kafe potrošila sam jutros. Kupiću čaj za sutra za 39 dinara.
Vraćam se kući autobusom. Grč u stomaku - nemam para za kartu.
Utorak
Ustajem sat i po ranije. Pijem čaj. Popila bih kafu, ona razbuđuje, ali je nemam. Odlazim pre posla u prodavnicu da kupim jeftiniji hleb. Nema šanse, red je ogroman; dok ja stignem, neće ga biti. Nisam ranije obraćala pažnju na ove što čekaju jeftiniji hleb. Kol’ko ih je... Uzimam „savu“ za 66 dinara. Uzimam paštetu u crevu, 42 dinara, to je već skoro 100 dinara. Zaobilazim jogurt. Danas ću kuvati kupus. Odlazim na posao busom. Čini mi se da imam oči i na leđima. Samo da kontrola ne uđe.
Na pijaci tražim što manju glavicu kupusa. Najmanja ima kilo i po. To je 62 dinara. Kad već nemam mesa, molim prodavca da mi za 30 dinara da šargarepu i jedan paradajz.
Sreda
Sveta Petka, post. U prodavnici prolazim pored rafa sa čokoladama. Pao mi je šećer. Pojela bih nešto slatko, ali... „Koka-kola“ bi dobro došla! Ali ako za nju dam 95 dinara, šta ću jesti ceo dan? Uzimam hleb i po. Otkako imam manje novca, treba mi više hleba. Opet nema onog od 23 dinara, ali našla sam za 33 dinara.
Merkam kesicu graška u zamrzivaču - 85 dinara. Čini mi se da sam u drugoj radnji videla da je 75, prošetaću malo. Hleb i grašak - 125 dinara. Dinstaću grašak sa lukom i šargarepom. Tri glavice luka - 20 dinara, i 18 dinara za šargarepu. Nemam „začin C“ kod kuće. Uzimam najmanje pakovanje i ostajem prodavačici dužna.
Četvrtak
Noćna mora na trećoj stanici - ulazi kontrola. Izlazim iz autobusa i 15 minuta čekam drugi. Na sledećoj stanici ponovo kontrola. Izlazim, naravno. Pešačim, prolazim pored pekare; miriše burek, ali nemam para. Kupujem štapić - 18 dinara.
U redakciji miriše kafa. Prijala bi jedna... Gladna sam, pojela bih bilo šta? Razmišljam o ručku. Šta jesti danas? Kupiću smrznutu boraniju i možda malo nekog mesa. U mesari cene do plafona. Kupujem četiri krilca - pola kilograma 98 dinara, 75 za boraniju; ostalo je za jednu glavicu crnog luka.
Petak
Za ovih nekoliko dana mislila sam da je najgore to što treba paziti na kontrolu u prevozu, ili to što ne mogu da pojedem i popijem ono što mi srce želi, ali prevarila sam se: bol u stomaku, ciklus je poranio.
Trebaju mi tablete da se smirim, ali ni jedne ne koštaju manje od 100 dinara. Trebaju mi i ulošci. Razmišljam samo o tome kako da se rešim bola i da se ne obrukam. Izlazim i kupujem tablete i uloške, a za ručak... Hleb. Ostajem dužna deset dinara. Prolazi mi kroz glavu: a šta kad dođu računi?!
Jelena Rafailović
