Izvor: Politika, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarstvo odbrane pokrenulo istragu o Straževici
Posle pisanja "Politike" formirana specijalna komisija sa zadatkom da ispita koliko je ugrožen podzemni vojni objekat
Načelnik uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane Veselin Španjević potvrdio je za naš list da postoji sumnja da je podzemni vojni objekat u Straževici ugrožen zbog radova italijanske firme u obližnjem kamenolomu. Uprava za infrastrukturu formirala je posebnu komisiju koja je juče bila na terenu da bi utvrdila faktičko stanje i procenila u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meri podzemna eksploatacija narušava sigurnost ovog skloništa od nacionalnog značaja. Kako nam je rekao Španjević rezultat ove analize stručnjaka Uprave za infrastrukturu biće poznat danas posle čega će biti odlučeno koje korake treba preduzeti. U slučaju Straževica pored Ministarstva odbrane uključeni su i Ministarstvo za rudarstvo i energetiku.
Dakle, posle pisanja "Politike" podzemni vojni objekat Straževica može da bude i spasen. Komisija, koja je bila na terenu, sagledaće sve aspekte problema i odrediti sledeće korake. Ministarstvo odbrane, odnosno Uprava za infrastrukturu, Ministarstvo rudarstva i energetike i Urbanistički zavod Beograda imaće mnogo posla u vezi sa problemima koji su nastali eksploatacijom kamena u području vojnog kompleksa Kneževac. Način rešavanja ovog slučaja može da posluži i kao obrazac za neke druge situacije gde su se kapitalni vojni objekti vremenom i širenjem grada odjednom našli u samoj gradskoj zoni. Što se tiče Urbanističkog zavoda Beograda ,Uprava za infrastrukturu Ministarstva odbrane još je 20. aprila 2006. godine JUP "Urbanističkom zavodu Beograda" postavila Dopunske uslove i zahteve za prilagođavanje Urbanističkog plana za područje manastirskog kompleksa Rakovica, u opštini Rakovica, potrebama odbrane zemlje. Granice, položaj i zaštitne zone vojnih kompleksa u granicama, i neposredno uz granicu Plana prikazani su na topografskoj karti P 1:12.5000, u Prilogu koji je sastavni deo ovih uslova. Vojni kompleksi na karti obeleženi su identifikacionim brojevima 0495, 0496, 0515 i 0516, a koji se u Aneksu od 13. 03. 2004. godine uz Generalni plan Beograda 2001, u tabeli vojnih kompleksa nalaze pod rednim brojevima 52, 53, 56 i 57, zadržavaju zaštitne zone i status definisan Uslovima i zahtevima za prilagođavanje Generalnog plana Beograda potrebama odbrane zemlje, koji su dostavljeni aktom Ministarstva odbrane od 5. novembra 2001. godine.
Naravno, priča o Straževici i eksploataciji kamena u kamenolomu koji je u neposrednoj blizini vojnog podzemnog objekta počinje pre tridesetak godina, kada je preduzeću EMS "Kijevo" iz Beograda odobrena eksploatacija kamena u skladu sa "Rudarskim projektom" iz 1974. godine. Rešenjem iz 1987. godine definisana je i granica izvođenja rudarskih radova na lokaciji Straževica.
Godine su prolazile i kamenolom se širio, pa je načelnik Inspektorata odbrane viceadmiral Jovan Grbavac 28. marta 2006. uputio Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore akt u kojem traži da se detaljno sagleda uticaj eksploatacije kamena u kamenolomu "Kijevo" na bezbednost vojnog podzemnog objekta. Opet su dati topografski podaci, navedene zone zabranjene gradnje i zone kontrolisane gradnje, gde je pre izgradnje bilo kakvih objekata obavezna saglasnost Ministarstva odbrane.
Uprava za infrastrukturu uputila je zatim zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike za hitno poništavanje Rešenja o odobrenju eksploatacije krečnjaka i obustavu rada kamenoloma u definisanoj zaštitnoj zoni kompleksa.
Istovremeno je preko nadležnih organa Ministarstva odbrane pokrenut i postupak za zaštitu interesa odbrane zemlje.
Rudarska inspekcija Ministarstvo rudarstva i energetike, rešenjem broj 310-07-368 od 7. juna 2006. nalaže preduzeću EMS "Kijevo" iz Beograda da organizuje otklanjanje konstatovanih nedostataka i tehničkih propusta i zabranjuje izvođenje rudarskih radova izvan granica definisanih rešenjem od 1. 4. 1987. Sastavni deo tog rešenja bio je i zapisnik o inspekcijskom pregledu koji je izvršen 5. juna 2006. godine a članovi inspekcije bili su rudarski inspektori, inženjeri rudarstva Branislav Kokotović i Siniša Tanacković, dok je pregledu prisustvovao od strane EMS "Kijevo" inženjer Goran Danilović.
U izveštaju inspekcije konstatovano je da je nasipana jalovina formirala nasip prema vojnom objektu, odnosno rampa kojom se izašlo na etažu 153mN.V, da je nasip rađen u januaru i februaru 2006. godine, da je prosečna visina nasipa oko osam metara, da je to blizu ventilacionih šahtova, te da su miniranja bila manjeg obima sa po maksimalno šest bušotina i 120 kg balkanita i da se tim radovima nije izašlo iz granica odobrenog eksploatacionog polja po rešenju od 5. decembra 1973. godine (broj 310-189/73), a koje je izdao Republički sekretarijat za privredu. U izveštaju je rečeno i da je ispitivanje uticaja minerskih radova, koji se izvode na površinskom kopu "Kijevo", na objekte u okolini uradio Rudarsko-geološki fakultet krajem 2004. godine. U izveštaju inspekcije nalaže se EMS "Kijevo" da izvrši geodetsko snimanje severozapadnog dela površinskog kopa u zoni prema vojnim objektima da bi se ustanovilo tačno rastojanje rudarskih radova do vojnih objekata.
Međutim, jedinica za održavanje podzemnog vojnog objekta javila je Operativnom centru 11. i 17. jula 2006. godine da su radovi u kamenolomu "Kijevo" nastavljeni i pored zabrane Ministarstva rudarstva i energetike. Jake detonacije osetile su se u blizini glavne sale i u agregat prostoriji podzemnog objekta. Došlo je do naprslina, curenja vode iz zidova i do drugih oštećenja. Prva konstatovana šteta iznosi najmanje deset miliona dinara. Komisija koja je izašla na teren utvrdila je i da su radovi na iskopu kamenoloma suviše blizu vojnog objekta i da kamenolom "Kijevo" ugrožava podzemni vojni objekat. Vojska je još jednom, aktom od 19. 7. 2006. upozorila na problem Ministarstvo rudarstva i energetike. U međuvremenu italijanska firma "Adiđe Bitumi" kupila je kamenolom i bušenje Straževice je nastavljeno.
Posle svega ostaje mučan utisak da je Inspektorat odbrane u internim aktima morao da proziva Upravu za infrastrukturu Ministarstva odbrane, da najviše operativno rukovođenje Vojskom, osim direktno zainteresovanih u Komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovnih snaga čiji je to uostalom objekat, kao da ne interesuje šta se to događa sa Straževicom.
A građani čijim je parama i građen podzemni vojni objekat iz kojeg su išli podaci za davanje "šizele" i "smirele" 1999. godine verovatno imaju pravo da znaju kako se održavaju vojni objekti. A ne da nas samo obaveštavaju šta je, ili šta će tek biti prodato...
--------------------------------------------------------------------------
Admiral upozorava
Admiral Grbavac u svom aktu od 28. marta 2006. upućenom Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane konstatuje "da dopunom uslova i zahteva za prilagođavanje Urbanističkog plana za područje manastirskog kompleksa Rakovica potrebama odbrane zemlje, koji ste dostavili Urbanističkom zavodu Beograda nije detaljno sagledan uticaj eksploatacije kamena u kamenolomu 'Kijevo' na bezbednost podzemnog vojnog objekta". Grbavac je zatražio utvrđivanje nastalih oštećenja i procenu mogućih posledica po bezbedan rad ljudi u objektu, zatim da se preko nadležnog Ministarstva za poslove rudarstva zatraži da rudarska inspekcija obavi kontrolu ispunjenosti uslova za rad kamenoloma, definisanih Zakonom o rudarstvu ("Službeni glasnik RS", broj 44/95, 85/2005, 101/2005), da se odmah obavesti Urbanistički zavod Beograda da je u toku postupak prikupljanja i obrade podataka o uticaju kamenoloma na bezbednost i funkciju podzemnog vojnog objekta, shodno tački 7. Odluke o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanističkih planova značajnih za odbranu zemlje ("Službeni list SRJ" , br. 39/95) i da se po dobijanju stava rudarske inspekcije definišu dopunski uslovi i zahtevi za prilagođavanje Urbanističkog plana, koje je potrebno dostaviti urbanističkom zavodu grada Beograda.
Miroslav Lazanski - Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 16.03.2007.]
