Izvor: Politika, 04.Feb.2012, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje patnje za neizlečive bolesnike

Pacijentima obolelim od najtežih oboljenja neophodan boravak u posebnim odeljenjima u bolnici. – Besplatna pomoć „Belhospisa”

Klinički centar Srbije će biti jedna od prvih ustanova koja će dobiti savremeni hospis, specijalno odeljenje za umiruće bolesnike, kakvo do sada kod nas nije viđeno i to će biti napravljeno posle rekonstrukcije ove ustanove oddelaUrgentnogcentra. Kako je najavio za „Politiku” doc. dr Đorđe Bajec, direktor KCS-a, postoji mogućnost da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dogovore sa gradom Beogradom i drugim institucijama da se na njihovom placu gde su dosad bile izbeglice, osnuje jedno takvo odeljenje za najteže pacijente.

– To je zaista neophodno u zdravstvenom sistemu Srbije. Ovaj plan je nešto što može da se uradi i da ne čeka kraj rekonstrukcije bolnice – rekao je dr Bajec.

Jedan od planova države je da svaka bolnica u Srbiji mora da ima posebnu jedinicu za palijativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje pacijenata koji boluju od najtežih, neizlečivih bolesti, u koje će se smeštati pacijenti u slučaju komplikacije bolesti ili odmora porodice koja brine o njemu.Reč je o poboljšanju kvaliteta života pacijenata i porodice, a cilj ovog zbrinjavanja je manje patnje, više dostojanstva i bolji kvalitet života ljudi.

Doc. dr Periša Simonović, državni sekretar za zdravstvo, kaže da je plan da se do kraja 2012. godine obezbede jedinice za palijativno zbrinjavanje u 13 bolnica, a do 2015. u još 15 ustanova. To znači da će u srpskim bolnicama biti odvojeno 300 postelja, a već je osam klinika dobilo novac za adaptaciju prostora za ovu namenu.

– Jedinice će raditi 24 sata. To će biti mesta koja su namenjena za one pacijente, sa lošim dijagnozama i prognozama za izlečenje, kojima je potrebna određena vrsta nege i gde će moći pacijenti da leže dve nedelje. To nije namenjeno samo za obolele od malignih oboljenja, već i za bubrežne bolesnike, neurološke pacijente, one sa HIV infekcijom... U to vreme se rodbina upoznaje sa svim problemima pacijenata i načinima kako im kada izađu iz bolnice mogu pomoći u kućnim uslovima – naglasio je dr Simonović.

Ovakav način brige od pacijenata je neophodan, jer u Srbiji godišnje premine oko 20.000 ljudi obolelih od kancera, a više od 12.000 tih pacijenata ne umre u bolnicama već u svojoj kući ili u privatnim domovima za negu lica, sa velikim bolovima i uz podršku porodice koja često ne zna na koji način može da im pruži pomoć.

U Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa” kao pomoć najtežim bolesnicima odvojena su četiri kreveta, što je uvod, kaže dr Olika Drobnjak-Tomašek, iz ove zdravstvene ustanove, iskorak ka palijativnom zbrinjavanju.

– Naši dežurni lekari procenjuju prema tačno utvrđenim indikacija ko je kandidat za zadržavanje u bolnici. Priznajemo da su naši doktori često pod pritiskom očajne rodbine koja ne zna šta da radi sa najtežim pacijenata. Planirano je da do kraja sledeće godine u ove namene obezbedimo 10 kreveta – rekla je dr Drobnjak-Tomašek.

Koliko je teško brinuti o najmilijima kada imaju neizlečivu bolest i ogromne bolove, znaju samo oni koji imaju takvog pacijenta u kući, a ne znaju kome da se obrate za pomoć, jer u bolnicama često kažu da nema mesta za ovu grupu bolesnika. Zbog toga veliki značaj ima organizacija „Belhospis”, koja besplatno pruža pomoć bolesnicima u njihovim domovima.

Zoran Purković, direktor „Belhospisa”, kaže da postoji velika potreba građana za njihovom pomoći i da oni mesečno mogu da zbrinu svega 40 pacijenata.

– Trenutno je na obuci još jedan tim lekar-sestra, a planiramo da obučimo do kraja godine još ljudi. Plan nam je da 2013. godine ukazujemo pomoć za hiljadu pacijenata, ali i da napravimo specijalizovani hospis – istakao je Purković.

Planirano je da domovi zdravlja koji brinu o više od 25.000 stanovnika, kojih ima 88 u našoj zemlji, moraju da imaju posebnu službu kućnog lečenja i nege, koja će savetovati bolesnike. U timu za palijativno zbrinjavanje biće lekar, medicinska sestra, socijalni radnik, patronažna sestra, fizioterapeut, a po mogućnošću i psiholog i sveštenik.

Danijela Davidov-Kesar

objavljeno: 05.02.2012

Nastavak na Politika...