Izvor: Kurir, 06.Sep.2011, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MANJAK PRIHODA U BUDŽETU BAR 23 MILIJARDE
BEOGRAD - Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je danas da će manjak prihoda u državnom budžetu Srbije biti najmanje 23 milijardi dinara i da bi zato bilo neophodno se rashodi u rebalansu ovogodišnjeg budžeta smanje za bar 11 milijardi dinara.
Stamenković je pri predstavljanju novog broja mesečnika "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) kazao da je malo verovatno da će se to desiti i da prihodi neće biti dovoljni da se deficit budžeta zadrži na 132 milijarde dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Stamenković je ocenio da bi rashodi u budžetu mogli biti uvećani sa 12 na 15 milijardi dinara uz dodatno povećanje rashoda od osam milijardi dinara, po osnovu Zakona o fiskalnoj decentralizaciji.
Prema njegovim rečima, zvanični statistički podaci pokazuju rast deficita sa 4,1 na 4,5 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP) i Vlada mora voditi računa da ne poveća rashode.
On je naveo da je saradnja Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) značajna za eliminisanje mogućnosti dužničke krize u fiskalnom sektoru i da može imati ključni značaj za "izbegavanje scenarija sa inflacijom, redukcijom investicija i privrednog rasta".
Stamenković je dodao da je veoma važno da se aranžman iz predostrožnosti koji je Srbija postigla sa MMF-om sprovede u potpunosti, jer on po definiciji utiče na nivo rizika zemlje i olakšava transfer kapitala.
Prema njegovim rečima, prva korist od aranžmana je prevencija mogućeg udara nove krize čiji je tok još nepredvidiv, dok je druga korist uticaj na predizborni politički ciklus u koji Srbija ulazi.
MMF je podržao principe fiskalne odgovornosti i poštovanje sporazuma da bi se sprečilo prekomerno širenje fiskalnog deficita.
"Treća korist je mogućnost uobičajenog korišćenja sredstava definisanih sporazumom u iznosu nešto manjem od jedne milijarde evra. Ta sredstva nisu velika, ali u nekim okolnostima mogu biti vrlo bitna", kazao je Stamenković.
On je dodao da pozitivne rezultate platnog bilansa u prvoj polovini ove godine treba uzeti sa rezervom jer su značajna stavka u finasijskom računu bile "portfolio investicije" - 750 miliona evra, udesetostručene u odnosu na isti period 2010. godine.
"Banke su ulagale pre svega u kratkoročne državne papire, pa se ovako visoka pozitivna stavka u finansijskom računu može relativno brzo istopiti", kazao je on i dodao da su banke u 2011. godini više otplatile nego što su koristile novih kredita za preko 800 miliona evra i ceo odliv koncentrisan je na kratkoročne kredite.
Urednik MAT Vladimir Vučković kazao je da su rezultati industrijske proizvodnje u letnjim mesecima u Srbiji veoma loši i da ukazuju na slabljenje privredne aktivnosti. On je naveo da je ovogodišnja proizvodnja za sedam meseci, samo za 3,5 odsto bila veća od proizvodnje u istom periodu 2010. godine.
Prema njegovim rečima, realan promet robe u trgovini na malo opada na međugodišnjem nivou još od januara 2011. godine, a to je poseldica smanjenja kupovne moći stanovništva.
"Izvoz stagnira, uvoz se ubrzava, što doprinosi rastu spoljnotrgovinskog deficita. Osnovni razlog usporavanja ukupnog izvoza je pad inostrane tražnje za gvožđem, čelikom i za obojenim metalima, a najveći doprinos rastu uvoza daju nafta i derivati, mašine i drumska vozila", kazao je Vučković.
Prema prognozama MAT, u prvih deset meseci ove godine industrijska proizvodnja trebalo bi da bude veća za tri odsto, dok će promet robe u trgovini na malo u tekućim cenama imati pad za 5,2 odsto, a u stalnim cenama za 14,6 odsto.
Potrošačke cene, prema prognozama MAT-a u prvih deset meseci ove godine u odnosu na decembar 2010. godine trebale bi biti veće za 8,4 odsto, a trebalo bi da poraste i izvoz robe za 19,3 odsto a uvoz za 15,5 odsto.
.jpg)
