Izvor: Blic, 02.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari prepisuju sve što pacijenti zatraže
Tokom januara 2009. godine propisano je čak 300.000 recepata više u poređenju sa istim periodom pre godinu dana! Ako se ovaj trend nastavi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje strahuju da će se do kraja tekuće godine daleko premašiti broj od prosečno propisanih 70 miliona recepata godišnje. Za to, naravno, nema para.
Najnoviji podaci prikupljeni u RZZO pokazuju da proces propisivanja recepata prati i niz zloupotreba i da ima više načina da se manje lekova propiše, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a da niko ne bude uskraćen. Jedan od problema koji nikako da bude iskorenjen jeste taj da pacijenti prave kućne zalihe lekova koje im lekari često propisuju bez kriterijuma i svesti koliko to košta.
Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović kaže za "Blic” da je svesna da su lekari pod pritiskom pacijenata, ali i da se moraju poštovati propisi.
Veoma često su i lekari ti koji rade na štetu sistema. Na primer, 90 odsto lekara propisuje sebi lekove iz grupe statina i to uz indikaciju koja ih oslobađa plaćanja participacije, a koju nemaju.
- Sada je sve to lako moguće proveriti jer u bazi imamo te podatke. Najčešće propisivan statin jeste lek "sortis” za koji je potrebno platiti učešće oko 900 dinara. Lekari ovo izbegavaju i na recepte ispisuju dijagnozu hiperlipidemija koja je veoma retka, a pacijenta oslobađa plaćanja. Pokrenućemo proceduru da se taj novac vrati, ali i neki pozovu na odgovornost - kaže ona.
Iz RZZO ponavljaju da lekovi koštaju i da je zato precizno predviđeno kako se izdaju i uz koju participaciju, gde je predviđeno. Sve van toga je materijalna šteta.
Čest problem je i da lekari propisuju lekove ne vodeći računa o količinama. Na primer, lek "presolol” protiv povišenog krvnog pritiska, koji neki pacijenti uzimaju četvrtinu tablete dnevno, nije potrebno propisivati svakog meseca, već svakog drugog.
Posebno interesantan je veoma skup lek "roakutan” koji se sve češće propisuje tamo gde nema nikakve indikacije.
- Ovaj lek, koji se uzima u slučajevima ozbiljnih problema sa aknama, lekari propisuju deci i starijima od 70 godina, što nikako ne bi smelo. Jedan lekar ga je propisao celoj porodici. Tu se jasno vidi da ima zloupotreba. Ono što sledi jeste uvođenje duple kontrole recepata i elektronski karton koji će zaživeti u perspektivi, što će smanjiti mogućnost ovakvih zloupotreba. Zbog ovakvog ponašanje RZZO ima milionske gubitke - naglašava Svetlana Vukajlović.
Svoju stranu priče imaju i lekari. Oni tvrde da ovih 300.000 više recepata ne znači da smo bolesniji nego pre godinu dana. Prim. dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte prakse u beogradskom Domu zdravlja "Voždovac”, kaže da pacijenti dolaze od lekara specijalista sa hrpama dijagnoza i lekova koje treba propisati i da lekari opšte prakse onda nemaju mnogo izbora.
- Ispada da smo mi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti obični pisari. Mnogo se propisuju i antireumatici. Kad pitam pacijenta da li mu to zaista treba, on odgovara da je to prepisao kardiolog ili reumatolog i da je to svetinja. Problem je i što lekari specijalisti ne obraćaju mnogo pažnju i često propisuju lekove koje pacijent objektivno ne bi smeo da uzima - upozorava dr Nevenka Dimitrijević.
Upotreba više od dva leka je veliki rizik
Svetska zdravstvena organizacija je izdala upozorenje za lekare, a posebno za pacijente koji svakodnevno uzimaju tri vrste lekova ili više od tog broja. Tu stoji da je istovremeno uzimanje tri leka rizik jer se ne zna koja neželjena dejstva mogu da proizvedu u interakciji. Rizik se povećava ako pacijent uzima svakog dana četiri ili više različitih lekova.
.jpg)
