Izvor: RTS, 24.Okt.2015, 08:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lakše do posla sa diplomom srednje škole

Najviše zaposlenih u Srbiji je sa diplomom srednje škole, dok oni koji imaju fakultet do posla najteže dolaze. To je pokazalo istraživanje iz Brisela. Rešenje je u privlačenju investicija koje će doneti visoke tehnologije i radna mesta za visokoobrazovane.
Lako do posla, najlakše sa diplomom srednje škole. Srbija, u društvu BiH i Rumunije, ima najmanje zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem. To >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pokazuje istraživanje mreže Evropske komisije za 2015. godinu koje je obuhvatilo 37 evropskih zemalja. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju, ali imaju i objašnjenje.

Na njihovoj evidenciji najviše je onih sa srednjom školom koji posao traže – gotovo 55 odsto. Niskokvalifikovanih ili bez kvalifikacije je 31 odsto, dok je visokokvalifikovanih manje od 15 odsto.
Niskokvalifikovanih i bez kvalifikacija (1. i 2. stepen) je 31,1 odsto. Srednje obrazovanje (od 3. do 5. stepena) ima 54,6 odsto, a visoko obrazovanje (od 6. do 8. stepena) 14,2 odsto.
Savetnik za zapošljavanje NSZ-a Desanka Mihailović Kovač kaže da se na osnovu same strukture – kada se prati broj lica i broj zapošljavanja – može videti da ima više zaposlenih srednjoškolaca.
Još kažu što više obrazovanje, mogućnost za zaposlenje je ipak veća. Međutim, oni koji sarađuju sa privredom nisu baš uvereni u to. Objašnjavaju da strane investicije diktiraju tempo potrebe za radnom snagom.
"Strani investitori koji dolaze poslednjih godina traže zanatlije, poslove sa nižom kvalifikacijom, ne sa visokim obrazovanjem, a mi i dalje obrazujemo one koji se bave teoretskim radom, naukom, pravnike i ostale, dok su potrebe sasvim drugačije", navodi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Da bi se privukli investitori koji zapošljavaju visokoobrazovane, trebalo bi za investicije otvoriti velike sektore koji su danas i dalje dominantno javni.
"Postoje sektori, poput zdravstva, rudarstva, energetike, koji još nisu otvoreni za investicije iz privatnog sektora i zato ih imamo malo i mala je ponuda za visokoobrazovane, koji mahom odlaze u inostranstvo gde imaju i bolje zarade", kaže Ivan Radak iz NALED-a.
Time država gubi do pola milijarde evra uloženih u stručnjake. U inostranstvo se i dalje odlazi radije nego što se zbog poslovne ponude napušta veliki grad u Srbiji. Na to je spremno tek dva odsto nezaposlenih.

Nastavak na RTS...