Izvor: Politika, 22.Nov.2010, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kragujevački trgovci na prinudnom odmoru

Na desetine zatvorenih lokala u centru grada oslikavaju svu težinu poslovanja u vremenu besparice i visokih nameta države, ali „srpski Detroit” očekuju bolji dani s početkom proizvodnje u „Fijatovoj” fabrici

Kragujevac – „Siti pasaž“, do pre nekoliko godina jedan od najprometnijih trgovinskih centara u gradu, danas ne izgleda baš reprezentativno. Fasada ovog objekta, smeštenog tik uz prometnu pešačku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zonu, pomalo je oronula, lokali su, uglavnom, prestali da rade, a i kupaca je sve manje.

„Kredite smo potrošili i sad krpimo kraj s krajem“, kaže jedan od retkih posetilaca ovog trgovinskog centra, bezuspešno pokušavajući da pronađe butik u kojem je pre nekoliko meseci pazario nešto od garderobe. Tog butika više nema, ali i na većini drugih lokala je „katanac“. Vlasnici sve teže uspevaju da pronađu nove zakupce, iako svoje nekretnine izdaju po povoljnim uslovima. „Ne tražim kiriju, treba samo redovno da izmirujete komunalije“, saopštio nam je u telefonskom razgovoru jedan od njih.

Pomalo jeziva praznina nije slika samo „Siti pasaža“. U centru Kragujevca tokom poslednjih godinu dana zatvoreno je na desetine lokala. Umesto robe, u njihovim izlozima najčešće je oglas sa natpisom „lokal u pripremi“ ili „izdajem lokal“.

– Preduzetnici ovde sve teže posluju, besparica se oseća na svakom koraku, a i nameti države su veliki. Zato je bolje zatvoriti lokal i sačekati neka srećnija vremena, ako već ne možete da izdate poslovni prostor – objašnjava Miodrag Nikolić, vlasnik nekoliko lokala u Kragujevcu.

Iako zatvoreni lokali dovoljno govore da je preduzetnički duh u „srpskom Detroitu“ prilično splasnuo, statistika pokazuje „blagi pomak“ nabolje.

– Kada vidim veliki broj radnji u centru grada koje su zatvorene i ne rade već duže vreme, ne mogu da se otmem utisku da se loš trend nastavlja, ali statistika, ipak, pokazuje da se stvari kreću nabolje. Naime, u 2009. godini imali smo 6.038 preduzetničkih radnji u vlasništvu fizičkih lica, a zaključno s krajem avgusta ove godine njihov broj je nešto veći i iznosi 6.121 – kaže u razgovoru za „Politiku“ Vlado Vučković, član Gradskog veća zadužen za privredu.

Prema njegovim rečima, broj zaposlenih u gradskoj privredi smanjuje se iz godine u godinu, dugovanja rastu, ali je održivost privatnih firmi, i pored tih problema, na visokom nivou.

– Gradska privreda je 2008. imala 45.265 zaposlenih, 2009. 41.192, a na kraju ove godine mislim da ćemo se spustiti ispod 40.000. Istovremeno, dugovanja su sve veća. Pre dve godine ona su iznosila oko 10, a prošle su porasla na 13,5 milijardi dinara. U ovim kriznim vremenima najviše je stradao trgovinski sektor. Ipak, naši preduzetnici pokazuju žilavost, pa je tako održivost privatnih firmi koje su tek otvorene oko 70 odsto. U svetu se smatra da je 50 odsto firmi koje opstanu posle prve godine poslovanja sasvim dovoljno da se kaže da je to dobar rezultat – objašnjava naš sagovornik.

Vučković očekuje da će kragujevačka mala privreda krenuti uzlaznom linijom u drugoj polovini 2011, pod uslovom da „Fijat“ počne najavljenu proizvodnju novih automobila.

– Mislim da će sve živnuti kada „Fijat“ započne proizvodnju i očekujem da će prvi pozitivni rezultati te investicije biti vidljivi najkasnije do kraja naredne godine – kaže ovaj gradski većnik.

Kragujevački trgovci, ali i zanatlije sve teže podnose konkurenciju sa Dalekog istoka. Veliki broj kineskih radnji u kojima se prodaje sve i svašta, pa i cipele, ometa poslovanje obućara Aleksandra Mijailovića.

– Kapne pokoja parica, može da se živi, ali bi bilo mnogo više posla da kineske cipele nisu tako jevtine. Mala popravka kod mene košta 100 dinara, a njihove cipele ne više od 200 – objašnjava ovaj kragujevački zanatlija.

I dok se ovdašnji trgovci i zanatlije žale na besparicu i konkurenciju, gradske kafane rade „punom parom“. „Ide nam dobro, ali samo kada otkucamo svaki treći račun“ – kaže jedan ovdašnji ugostitelj, ne želeći da mu spominjemo ime i naziv restorana.

Brane Kartalović

objavljeno: 23.11.2010.

Nastavak na Politika...