Izvor: Blic, 21.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobni 'sindrom belih čaršava'
Kobni 'sindrom belih čaršava'
Prosjaci, beskućnici, alkoholičari, narkomani, prostitutke, duševno oboleli, deportovani iz inostranstva, materijalno neobezbeđeni, izbeglice i lica bez identiteta, svi oni nalaze utočište u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici, jedinoj ustanovi ove vrste u Srbiji.
U poslednje trideset dve godine kroz ovaj centar prošlo je više od 10.000 ljudi, a registrovano je 1421 lice koje se bavi prosjačenjem. Štićenici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centra su ljudi koji su dotakli 'dno dna', a koji nekad i nisu u stanju da se vrate u normalne tokove života.
- Često se susrećemo sa ljudima koji se nisu kupali po nekoliko meseci ili čak godina, odeća im je zalepljena za telo, a jedini način da se skine je makazama. Neki imaju teške telesne povrede. Takvim osobobama se odmah pruža osnovna medicinska nega. Nažalost u određenom broju slučajeva, koji je sve više, ti ljudi posle dobrog obroka i susreta sa čistom posteljinom i zdravim higijenskim uslovima umru za nekoliko dana. Oni jednostavno ne mogu da se naviknu na 'normalne' uslove života. Ova pojava je u medicini poznata kao 'sindrom belih čaršava' - kaže Dragan Grinvald, direktor Prihvatilišta.
Neuropsihijatar dr Jovan Marić kaže da je ovaj sindrom poznat u delu psihijatrije koji proučava psihička stanja starih osoba. On je za 'Blic' ispričao jednu sličnu priču iz života svog prijatelja.
- Jedan moj poznanik, inače doktor, imao je majku koja je živela u trošnoj kućici sa dvorištem, u potpuno neadekvatnim i nekomfornim uslovima. Pošto je reč o uglednom i imućnom lekaru, on je rešio da svoju majku premesti da živi sa njim u prostranoj kući, misleći da će joj tako učiniti dobro. Nakon dugog nećkanja i ubeđivanja, ona je pristala da pređe kod njega. Nažalost, nakon samo nekoliko meseci, umrla je od patnje za svojim domom na koji je navikla. Zato ne treba stare osobe izvlačiti iz njihovih domova na koje su navikli. Ovo zaista nije redak slučaj i identičan je priči koju navodi Dragan Grinvald - naglasio je dr Marić.
Tu su i oni koji imaju velika dela iza sebe, kao što je bivši šampion u boksu koji je sad pod medikamentima i veoma teško govori. Videli smo i baku koja je iz porodice koja je nekada posedovala polovinu glavne ulice u Zemunu.
- Nekada se u okrilju doma nađu i akademici, glumci i druga velika imena. Staračka demencija i život u samoći dovode do toga da se oni ponekad izgube u odlasku u prodavnicu. Posle dugog lutanja, kad zanemoćaju, bivaju pronađeni, najčešće od strane policije, i dovedeni u prihvatilište. Postoji posebna služba koja otkriva njihov identitet i vraća ih kući ili odvodi u domove za stare - priča Grinvald.
On kaže da ovde završavaju i prostitutke koje nisu više u stanju da 'rade', kao i robijaši posle dvadeset godina robije. U takvim uslovima dešavaju se i situacije gde je jedan od korisnika pokušao da uđe u centar sa sekirom i 'nunčakama', ali se sve srećom završilo dobro.
Grinvald objašnjava da se zaposleni sreću i sa prevarantima. Tako je jedan gospodin u crnom odelu ispričao kako je u teškoj saobraćajnoj nesreći izgubio čitavu porodicu i rasplakao sve prisutne. Na kraju se ispostavilo da je prevarant koji je pričajući istu priču izmamio novac od mnogih Vojvođana.
- Sve je više onih kod kojih se ispoljava ratni sindrom ili imaju razne poremećaje i fobije i poremećaje i opasni su za osoblje i okolinu. Postoje i oni za koje ne možemo ništa da uradimo jer oni neće pomoć i to je njihov izbor - objašnjava direktor Prihvatilišta.
Iz centra niko ne odlazi, ako status osobe nije rešen, bez obzira što boravak zakonski traje od 15 do 30 dana, tako da neki ostaju i po više meseci. M. Tomić - I. Mišković
