Izvor: S media, 10.Avg.2010, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su gubitnici tranzicije u Srbiji ?
Od početka procesa masovne privatizacije u Srbiji, 2001. godine, u preduzećima koja su dobila nove vlasnike oko 187.000 ljudi izgubilo je posao.
Kada se broju tih ljudi dodaju članovi njihovih porodica, tada se broj "gubitnika tranzicije" višestruko uvećava i „ozbiljno" premašuje brojku od milion lica.
Za "gašenje" tolikog broja radnih mesta krivi su i ekonomski razlozi i promene na tržištu, ali pre svega činjenica da novi vlasnici u mnogim slučajevima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u privatizaciju nisu ulazili sa željom da održe ili razviju proizvodnju, kako su obećavali, već da bi preprodali i zaradili na jeftino stečenim preduzećima.
Tako je Srbija u protekle dve decenije, od kada je praktično prešla na tržišni način privredjivanja, postala "mesto teškog življenja" za veliki broj osiromašenih radnika, penzionera i članova njihovih porodica, dok se malobrojna kasta povlašćenih brzo i enormno obogatila.
U tom periodu se, naime, pojavio vrlo uzak sloj izuzetno bogatih ljudi, od kojih su neki, sudeći prema najnovijim procenama objavljenim u domaćoj i regionalnoj štampi, postali i "evro milijarderi".
Tako je, dakle, zajedno sa procesom naglog osiromašenja ogromnog broja gradjana, u Srbiji nastala nevelika, ali super - bogata kasta tajkuna, medju kojima samo njih desetak poseduje imovinu čija vrednost je sada ravna bezmalo trećini prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) naše zemlje.
Taj proces je bio toliko snažan da je, kako navode sociolozi, praktično "izbrisan" nekadašnji srednji sloj, koji je postojao u Srbiji do nestanka bivše Jugoslavije (SFRJ), početkom devedesetih godina prošlog veka.
U nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji srednji sloj su mahom sačinjavali vrhunski političari, privrednici, naučnici, lekari i zaposleni u nekim drugim i u to vreme veoma traženim i lukrativnim profesijama, uključujući privatne zanatlije, uspešne zemljoradnike i trgovce.
Bogataša poput današnjih nije bilo.
Proces privatizacije kombinovan sa profiterstvom u vreme ratnih dogadjanja tokom prve polovine devedesetih godina na prostoru SFRJ dramatično je izmenio socijalnu kartu naše zemlje.
"Afirmisani" socijalistički direktori, ali i novi "biznismeni" koji su ne retko po bagatelnoj ceni dobijali cele fabrike i drugu imovinu ogromne vrednosti - postali su dobitnici tranzicije.
Standard prosečnog žitelja Srbije je u godinama "početne akumulacije kapitala" drastično padao, tako da su stotine hiljada ljudi 1993. i početkom 1994. godine u uslovima hiperinflacije preživljavali sa mesečnim prihodima od desetak ili nešto više maraka.
U isto vreme, imovina Karića, Miškovića i drugih domaćih "tajkuna" naglo je rasla. Veliko socijalno raslojavanje, u kome lavovski deo BDP - a obuhvata kapital najbogatijih, dok se svi ostali svrstavaju u gubitnike koji, tobože, ne umeju da se "snadju i orijentišu u novom privrednom ambijentu".
Prošle godine su naši eksperti upozorili, u jednom izveštaju pripremljenom za Svetsku banku, da u Srbiji oko 700.000 ljudi ne može da podmiri osnovne životne potrebe i da svega 50 odsto gradjana izmedju 15 i 64 godine - radi.
U istom istraživanju je navedeno da je više od 70 odsto nezaposlenih duže od godinu dana bez posla i da su u tekućoj krizi najviše pogodjena deca do 14 godina i ljudi stariji od 60 godina .
Profesor ekonomije Slobodan Komazec u svojoj nedavno obavljenoj knjizi „Globalna finansijska kriza i ekonomska kriza u Srbiji" navodi da je tzv. indeks bede u Srbiji prošle godine uvećan četvrtu godinu za redom i da i tokom 2010. ne treba očekivati značajnij smanjenje tog pokazatelja.
.jpg)
