Izvor: RTS, 26.Feb.2015, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će naslediti imovinu stradalih Jevreja?
Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Srbija je preuzela obavezu da donese poseban zakon kako bi žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, koji nisu imali naslednike, bila vraćena oduzeta imovina. Međutim, ni pet godina posle toga, nije formirana komisija koja bi trebalo da radi na pisanju zakona o obeštećenju žrtava.
Iz svoje kuće u Ruvarčevoj ulici u logor za Jevreje u Zemun, decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1941. odveden je bračni par Robiček, tada već u poznim godinama. Gde i kada su pogubljeni nikada nije utvrđeno.
U to vreme Bernard Robiček bio je penzionisani načelnik ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije i potpredsednik jevrejske opštine. Sa suprugom Jelenom nije imao dece.
U jevrejskoj zajednici Srbije kažu da imaju spisak preko tri hiljade porodica čija je imovina oduzeta, a koju nema ko da nasledi.
"Mi imamo kompletne spiskove oduzete imovine na teritoriji onoj koju je okupirao Vermaht, znači ono što možemo kolektivno da nazovemo uža Srbija i teritorija koju je administrirao Treći rajh, a to je Banat", kaže predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Fuks.
Fuks napominje da podaci za područje Banata i Srema nisu tako dobro uređeni, ali kako dodaje i ti spiskovi mogu lako da se ažuriraju.
Pokretna i nepokretna imovina, poljoprivredno i građevinsko zemljište fabrike, radionice, škole, bolnice... na spisku su imovine bez naslednika. Od 82.500 Jevreja koji su živeli u Jugoslaviji svega njih 14.000 uspelo je da preživi holokaust.
"Sudbina te zajednice je bila takva da je ona praktično uništena. Tokom Drugog svetskog rata od 34.000 Jevreja u Srbiji ubijena je 31 hiljda što znači da ta imovina u najvećem broju slučaja nema naslednika", kaže direktor agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Sekulić podseća da je zato već od 1944. godine Grčka prva donela zakon, a onda su ostale evropske zemlje donele te zakone da bi se zaostala imovina Jevreja stavila u funkciju očuvanja jevrejske zajednice i u memorijalno-edukatvine svrhe.
Za donošenje zakona o vraćanju imovine Srbija se obavezala i Terezinskom deklaracijom iz 2009. godine. Tu deklaraciju su tada potpisali predstavnici 49 država.
Međutim, u Ministarstvu pravde nemaju konkretan odgovor kada će biti formirana komisija za izradu zakona i ko će biti nadležan.
