Izvor: Press, 04.Jul.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiša i grad uništili letinu!
Velike količine padavina u maju i junu uništile su letinu u Srbiji! Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Agrina" Sava Jojić kaže za Press da su najviše stradali pšenica, voće, povrće i vinogradi!
- Ovako velike padavine loše su se odrazile na dobar deo poljoprivrednih kultura. Najviše štete imaćemo kada je u pitanju prinos pšenice, ali dobrim delom uništeno je i voće, povrće i vinogradi. Letina je najviše stradala u srednjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i zapadnoj Srbiji, a najgora je situacija u područjima koja su pogođena poplavama - ističe Jojić.
On ipak smatra da neće biti većeg poskupljenja ovih proizvoda jer, kako kaže, država bi u tom slučaju intervenisala robom iz uvoza.
- Imamo dovoljno zaliha pšenice, tako da zbog lošeg prinosa neće doći do nestašice. Kada se radi o voću, tu ćemo najviše 'štetovati' kada je u pitanju izvoz. Grad je u velikoj meri uništio voće. Plašim se da Rusi zbog toga neće hteti da ga kupe, a oni su nam bili najbolji kupci - ističe Jojić.
Prema procenama agronoma i direktora proizvodnje u PIK „Bečeju" Branka Gajičića, prinos pšenice biće za 20 do 30 odsto niži nego lane zbog nezapamćenih količina padavina u prethodna dva meseca.
- Nikada se nije desilo da padne 350 litara kiše po metru kvadratnom u maju i junu, kao što je bio slučaj ove godine! Ne pamtim da je u jednom momentu bilo ovoliko negativnih faktora koji imaju ogroman uticaj na krajnji rezultat prinosa. Sve to će se na kraju reflektovati višom cenom proizvoda zbog nižih prinosa. A ukoliko poskupi pšenica, to povlači poskupljenje brašna, hleba, testenine, keksa... - kazao je Gajičić.
On je naveo da će kvalitet ovogodišnje pšenice usled navedenih nepovoljnih vremenskih okolnosti takođe biti lošiji od uobičajenog.
- Kada je reč o ostalim biljnim vrstama, još je teško dati preciznije prognoze, ali činjenica je da vegetacija kasni mesec dana. Propao nam je i grašak, semeni kukuruz, soja. Verovatno smo izgubili tonu do 1,5 tona graška po hektaru. Štete su ogromne i tu se više ništa ne može. Ali država može da pomogne poljoprivrednicima koji su pretrpeli štetu tako što će ih osloboditi poreza i zakupa nad parcelama i ukoliko im na jesen pomogne da pod povoljnijim uslovima nabave repromaterijal - ističe Gajičić.
