Izvor: Politika, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je tata prestao da psuje Boga
Dragana Drinčević, najbolja veroučiteljica u Srbiji, zaljubljenik je u Kafku i Dostojevskog i obožavalac grupe "Dors"
– Da li znate ko su monasi?
– Oni nose brade i ne žene se – odgovora Milorad.
– Žive posvećeni u manastirima posvećeni Bogu – dodaje Vladan.
– Uvek nose istu odeću i manje spavaju i jedu – uzvraća Aleksandra.
Ovako je posle obavezne molitve započeo čas veroučiteljice Dragane Drinčević u odeljenju petog razreda novobeogradske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovne škole "Laza Kostić".
Ova vedra i sportski građena plavuša, u farmerkama, zaljubljenik u Kafku i Dostojevskog i obožavalac grupe "Dors", na Svetog Savu proglašena je odlukom Njegove svetosti patrijarha Pavla i Ministarstva vera za najboljeg pravoslavnog veroučitelja, ne samo u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, već i u celoj Srbiji.
– Veoma sam radosna zbog priznanja. Kad uspete počast pripada samo jednom čoveku, ali iza uspeha uvek stoji više ljudi. Zato ova nagrada pripada i svim mojim kolegama u školi "Laza Kostić" koji su mi puno pomogli, ali i našem parohu ocu, Radiču Radičeviću koji nam je pružao veliku podršku – kaže Dragana koja je zbog ljubavi prema bogoslovskim naukama napustila studije geodezije i matematike.
Pre nego što je 2001. počela da predaje u školi, imala je za sobom već trogodišnje iskustvo veroučitelja upoznajući osnovce i srednjoškolce sa Hristovom naukom u crkvi Ružica, ali i drugim beogradskim hramovima. S koleginicom koja predaje građansko vaspitanje ima veoma dobru saradnju. Uoči velikih hrišćanskih praznika kao što su Božić, Vaskrs, ili Sveti Sava drže časove zajedno.
– Nije nikakva garancija da će neko ko sluša veronauku sutra biti dobar čovek i ostati hrišćanin. Kao što ne možemo da tvrdimo da će učenik koji sluša građansko vaspitanje biti loš čovek i da nikada neće upoznati Boga. Putevi Gospodnji su nedokučivi – smelo objašnjava ovaj diplomirani teolog, prisećajući se saveta patrijarha Pavla koji je uputio veroučiteljima kada su škole ponovo otvorile vrata za Boga: "Niste vi dužni nikoga da ubeđujete".
Zato je Dragana, koja predaje veronauku deci od prvog do šestog razreda, postavila sebi za cilj: najvažnije je da đaci zavole Hristovu nauku, Crkvu i požele da upoznaju Boga kako bi živeli u zajednici s njim. Kad je reč o znanju, kako kaže, ceo život je pred njima.
– Ponekad im zadam da pišu svoje molitve, ali im kažem da, ukoliko ne žele da predaju taj papir, mogu ga zadržati za sebe. Zanimljivo je da u tim molitvama đaka do četvrtog razreda preovladava zahvalnost prema Bogu, a kasnije se i pomalja osećaj pokajanja. U srednjoj školi, gde sam takođe predavala, na prvom mestu je pokajanje, a tek onda zahvalnost – priča Dragana.
Tako najmlađi osnovci često pišu: "Bože, ti si najdivnije biće na svetu. Hvala ti što si stvorio ceo svet i hvala ti što si stvorio baš mene." Srednjoškolci se Bogu obraćaju na drugi način: "Molim te oprosti mi zbog svega, osetio sam toliko puta da me voliš i da je tvoja ljubav bezgranična i pomozi mi da pronađem pravi put".
– Kada čitam te molitve suze mi navru. Vidi se koliko su iskreni. Roditelji mi kažu da uz pomoć svoje dece i oni stiču svoja prva znanja o Bogu. Dirljivo je kako Gospod preko svoje dece i roditelje polako privodi Crkvi – ističe Dragana Drinčević.
Gotovo svake nedelje sve zainteresovane đake vodi na Svetu liturgiju. Najmlađe u crkvu Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, a starije u Sabornu crkvu. Pre nego što pođu u crkvu učenici na časovima saznaju šta je liturgija, ispovest i pričešće.
– Uvek im kažem da odlazak na Svetu liturgiju nije obavezan i da zbog toga što idu u crkvu ne znači da će dobijati i bolje ocene. Ali, oni koji prisustvuju jednom bogosluženju uglavnom se oduševe i pitaju kada ćemo ponovo – priča svoja iskustva najbolja veroučiteljica u Srbiji.
Saznanja o Bogu koja deca dobiju na časovima veronauke ponekad nailaze na nerazumevanje i neodobravanje kod pojedinih roditelja. Kada deca upoznaju i zavole Hrista počinju i da se suočavaju sa bolnim pitanjem: Šta će biti sa mojim tatom i mamom, ako ne zavole Boga? Deci tada kaže da se mole i za njihove roditelje, kako bi ih Bog poveo putem koji je za njih najbolji.
– Pre tri godine prišla mi je jedna devojčica i kroz suze se požalila da njen tata ne veruje u Boga i psuje ga. Rekla sam joj da se ne raspravlja već da se moli za njega. Godinu dana kasnije saopštila mi je da je tata prestao da psuje Boga. Šest meseci kasnije radosno mi je rekla: 'Moj tata je počeo da veruje u Boga'. Da ovo nisam doživela delovalo bi mi nestvarno – kaže Dragana Drinčević.
M. Pešić
[objavljeno: 04.02.2007.]
