Izvor: Politika, 01.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izaći iz začaranog kruga nasilja
Žrtve porodičnog nasilja najčešće krivicu traže u sebi i veruju da će se nasilnik promeniti
Ona je preplašena, nesamostalna, zbunjena i prema svom nasilniku gaji ambivalentna osećanja – mrzi ga i voli ga, baš kao što je istovremeno i ljuta na njega što je zlostavlja, a na sebe što trpi to nasilje. Zaboravila je da se za tog čoveka udala da bi bila srećna i oseća se izdanom od strane muškarca koga voli. Želi razvod i pokušava da ode od nasilnika, ali ga se plaši. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Njen strah, na žalost,hrani njegovu ličnost – jako malo samopoštovanja, impulsivnost,slaba kontrola agresije, prikriveni osećaj nesigurnosti i nemoći, posesivnost i nepoverenje u odnosu na žene, tvrdokorni patrijarhalni stavovi, a u ekstremnim slučajevima i – mržnja prema ženama.
Ovim rečima portret despota i žrtve, koji decenijama žive u tamnom vilajetu nasilja, skicira Marija Milić, psiholog iz beogradskog Centra za socijalni rad, koja u saradnji sa svojim kolegama pomaže ženama da izađu iz začaranog kruga nasilja i otvara mogućnost nasilnicima da promene svoj agresivni obrazac ponašanja.
Iskustvo naše sagovornice govori da je nasilje, praktično, od prvog dana veze, a ne braka,treći partner u vezi dvoje ljudi. A odgovor na pitanje – zbog čega žene trpe nasilje, najčešće glasi: zato što se plaše da će on realizovati svoje pretnje ako one počnu da pakuju kofere, a pre svega zato što se nadaju da će se on promeniti.
„Nakon rođenja deteta, bračni odnosi se zaista menjaju, ali – nagore, jer muškarac dete počinje da doživljava kao svog rivala, pa je besan što žena posvećuje toliko pažnje detetu. Žena često smatra da je ona kriva za nasilje i počinje da čini sve kako bi sprečila njegovu agresiju”, ističe naša sagovornica.
Marija Milić naglašava da porodično nasilje ima specifičnu dinamiku – fizičkom nasilju obično prethodi period tenzija, kada se oseća „oluja” besa u vazduhu. Zatim, eksplozija nasilja, pa izmirenje praćeno iskrenim kajanjem nasilnika i njegovim obećanjima da se to nikada više neće ponoviti, prožetim izjavama ljubavi. Nakon ovog perioda, uspostavlja se faza stabilnosti i mirnog perioda kada se ženi ponovo budi nada da će se sve srediti. Na žalost, ovaj miran period traje sve dok nasilnik ne prikupi novu tenziju za eksploziju besa. To su poznati krugovi nasilja čiji su zarobljenici i muškarac i žena, a vremenom u njih bivaju uvučena i deca, ističe naša sagovornica.
Statistika govori da su tokom prethodne godine, u 224 porodice, mališani bili neposredne žrtve direktnog roditeljskog nasilja.
„Ako su deca žrtve nasilja, mi ih izdvajamo iz porodice. Kada je žena žrtva nasilja, povezujemo se sa Sigurnom ženskom kućom i u saradnji sa žrtvom nasilja, tražimo privremeni smeštaj za nju i razmatamo plan bezbednosti u odnosu na rizike od nasilja. Važno je istaći da centar za socijalni rad ima ulogu u zaustavljanju nasilja i uspostavljanju socijalne kontrole nasilja, a nema ovlašćenje da donese meru zaštite žrtve od nasilja u porodici – to radi sud”, ističe Marija Milić.
Nadležni u Centru za socijalni rad mogu da pokrenu sudski postupak i traže zabranu uznemiravanja žrtve, prilaska žrtvi i iseljenje nasilnika iz kuće. U toku 2010. godine, Centar za socijalni rad u Beogradu pokrenuo je 31 postupak za izricanje mere zaštite od nasilja, a tokom prošle godine centar je na zahtev suda dostavio 554 stručnih mišljenja za donošenje mera zaštite od nasilja u porodici. Sud je dao povratnu informaciju o sto donetih sudskih presuda.
Na koji način stručnjaci centra za socijalni rad nastoje da pomognu žrtvi?
„Mi se trudimo da je prihvatimo i da čujemo šta je njoj potrebno i na šta je u datom trenutku spremna da bi otpočela uspešan proces izlaska iz porodičnog nasilja. Informišemo je o porodično-pravnoj zaštiti i ulogama raznih službi u zaustavljanju porodičnog nasilja. Psihološki je jačamo i usmeravamo ka onim područjima gde je ona kompetentna, a pre svega razmišljamo gde da se skloni od nasilnika”, zaključuje naša sagovornica.
Katarina Đorđević
objavljeno: 02.09.2011.
