Izvor: Kurir, 16.Jun.2010, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JELAŠIĆ: SRBIJI DOSTA 50-60 MILIONA EVRA
BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić izjavio je da Srbija ima mogućnost da povuče četvrtu tranšu kredita od Međunarodnog monetarnog fonda od 400 miliona evra, ali da će najverovatnije povući samo 50 do 60 miliona evra jer joj više nije potrebno.
Jelašić je na otvaranju "Bank pres festa" na Beogradskoj bankarskoj akademiji naveo da je Srbija smanjila sumu novca koju želi da povuče od MMF jer se pokazalo da je platnobilansni deficit zemlje niži >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << od očekivanog.
Prema njegovim rečima, tokom prošle godine kapitalni prilivi, posebno strane direktne investicije, bili su veći od platnobilansnog deficita, što je dovelo do rasta deviznih rezervi i zato nije bilo potrebe da se novac od MMF-a troši u potpunosti.
Jelašić je napomenuo da je u 2008. godini platnobilansni deficit Srbije bio 18,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 6,1 milijarda dinara, a tokom 2009. godine, u vreme krize, došlo je do njegovog drastičnog smanjenja na 5,7 odsto BDP-a, odnosno 1,75 milijardi evra.
Guverner je podsetio da se od 2001. godine do danas makroekonomska stabilnost Srbije zasnivala na visokom prilivu kapitala, pri čemu je u Srbiju ušlo 12,5 milijardi evra stranih direktnih investicija i 17 milijardi evra kredita iz inostranstva. Najveći deo privrednog rasta Srbije pre krize zasnivao se na proizvodnji nerazmenjivih dobara, pre svega na sektoru usluga, i pri tome su rasli BDP i životni standard građana, ali i platnobilansni i spoljnotrgovinski deficit Srbije, rekao je Jelašić.
On je istakao da je nužno uspostaviti novi model privrednog rasta Srbije zasnovan na izvozu i investicijama naglasivši da bi on za građane značio stabilno i sporije rastući životni standard i veću zaposlenost, ali tek na srednji i dugi rok. Takav model rasta podrazumevao bi i niži obim javne potrošnje, manje zaposlenih u javnom sektoru, generacijski dogovor oko nivoa penzija, održivost javnog duga na srednji i dugi rok i nižu inflaciju, dodao je Jelašić.
