Izvor: Politika, 09.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbegavanje crkvenog suda je priznanje krivice
Dvojica Trebinjca izopštena iz SPC mogu da se žale Velikom crkvenom sudu
Javno delovanje Nikole Sekulovića i Blaža Stevovića iz Trebinja, dvojice opozicionara i aktivista nevladinih organizacija, njihove izjave medijima protiv episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija, poput one da je vladika „dio kriminogene vlasti” imalo je svoj epilog na Crkvenom sudu Eparhije zahumsko-hercegovačke. Po odluci tog suda, kojem kao nadležni episkop predsedava upravo vladika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grigorije, obojica su privremeno izopštena iz crkve, Sekulović na godinu dana, Stevović na dva meseca. Za to vreme zabranjeno im je da ulaze u crkve, prisustvuju liturgiji, bogosluženju, hrišćanskom krštenju, venčanju, sahrani, odlučuju se od svih Svetih tajni. Dvojica izopštenih vernika najavila su žalbe na ovakvu odluku, ističući da im je sudio isti vladika čija su „nečasna djela” „razotkrivali”.
– Na odluke Eparhijskog suda vernici se mogu žaliti Velikom crkvenom sudu, koji je druga i poslednja instanca. Ovaj sud može tražiti da sasluša nekog iz postupka, ali, u principu, odlučuje na osnovu pismenih izjava – kaže protojerej-stavrofor Zoran Krstić, rektor Bogoslovije Svetog Jovana Zlatoustog u Kragujevcu i profesor hrišćanske sociologije i kanonskog prava na beogradskom Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Inače, Veliki crkveni sud u Beogradu čine tri arhijereja članova Svetog arhijerejskog sinoda koje delegira Sinod, dva počasna člana, sveštena lica mirskog reda i dva njihova zamenika koje bira Sinod na četiri godine, i jedan referent svešteno lice. Prestupi vernika protiv vere i učenja Crkve i protiv hrišćanskog morala, po Ustavu SPC i Krivičnim pravilima SPC, podložni su različitim crkvenim kaznama, koje mogu biti privremeno lišenje pojedinih prava i počasti u Crkvi, isključenje iz crkvene zajednice na izvesno vreme i konačno isključenje. Rektor kragujevačke Bogoslovije naglašava da se kazne mogu samo uslovno tako nazvati i da je njihov cilj pokajanje onoga koji je učinio neki prestup.
– Izricanje različitih pedagoških mera je svakodnevna praksa Crkve. Te mere su u nadležnosti episkopa i, po njegovom blagoslovu i dozvoli duhovnika koji ispoveda. Za teže prestupe nadležan je Crkveni sud eparhije kojim predsedava episkop – kaže protojerej-stavrofor Zoran Krstić.
On objašnjava da u slučaju klevete, na primer, episkopi mogu reagovati kao i svi građani ove zemlje pokrećući postupak pred nadležnim građanskim sudom, „ukoliko to ima veze samo sa njihovom ličnošću”.
– Međutim, klevete na račun episkopa je crkva kroz istoriju obično doživljavala i kao atak na lokalnu crkvu, što srećemo u nizu kanona, tako da nadležni crkveni sud može da traži da se podnesu dokazi o tvrdnjama i ukoliko utvrdi da se radi o kleveti može klevetnika da kazni – kaže otac Zoran Krstić.
Crkveni sud Eparhije zahumsko-hercegovačke nije istupio iz svoje nadležnosti kada je osudio dvojicu Trebinjaca, kaže pravnik Željko Kotoranin, poznavalac crkvenog prava, naglašavajući da je izopštavanja vernika možda bilo i ranije, ali mu nisu poznati, kao i da jedini slučaj kojeg on može da se seti potiče iz vremena između dva svetska rata.
– Po pravilima, dakle, ne po praksi, suđenje pred eparhijskim sudom je zatvoreno za javnost, slično kao kada sudija državnog suda isključi javnost iz procesa. Što se tiče mogućnosti da vernika pred crkvenim sudom zastupa advokat, u pravilima ne postoji odredba koja kaže niti da oni mogu niti da ne mogu uzeti učešća u suđenju – rekao je Kotoranin.
Oni koji žele da ih zastupa advokat trebalo bi da podnesu takav predlog crkvenom sudu, koji treba da odluči da li će to odobriti ili ne, objašnjava naš sagovornik.
Činjenice da advokat nije mogao biti prisutan i da je suđenje bilo zatvoreno za javnost Nikola Sekulović naveo je kao razlog zašto nije hteo da se pojavi pred crkvenim sudom. Iako je bio odsutan, i njemu je, kao i Blažu Stevoviću, izrečena kazna privremenog izopštavanja iz crkve.
– Pravilo je da niko ne može biti osuđen bez saslušanja, ali ako neko izbegava da primi optužnicu, neće da na nju odgovori, ili odgovori na nju, ali neće da se pojavi na saslušanju pred sudom, smatra se da time automatski priznaje navode optužnice. Zbog toga mislim da je Sekulović ipak pogrešio što se nije pojavio na saslušanju – kaže Kotoranin.
Jelena Beoković
[objavljeno: 10/04/2009]
