Izvor: Blic, 06.Nov.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iseljen iz kuće zbog nasilja u porodici
Šabac - Šapčanin koji je osuđen zbog nasilja u porodici sudskom presudom iseljen je iz porodične kuće u kojoj je živeo. To je prva takva presuda u Šapcu izrečena zbog nasilja u porodici.
- Žena srednjih godina koja je godinama trpela muževljevo nasilje, koji je sem nje tukao i sina, a jednom prilikom mu i ruku polomio, rešila je da to prekine i obrati se za pomoć i smeštaj u sigurnoj kući. Na to se odlučila kad je njen muž nasilno počeo da se ponaša i prema unučetu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Posle boravka u sigurnoj kući usledila je i sudska presuda – iseljenje nasilnika iz porodične kuće. To se u praksi vrlo retko događa, ali u Šapcu je prvi put izrečena takva presuda. Sticajem okolnosti postojala je opcija gde će nasilnik stanovati po iseljenju. Imao je nasleđenu kuću od majke, tako da je sud to uzeo u obzir. On, naravno, nije hteo da se iseli, ali smo išli na sudsko izvršenje te mere, pa je došao sudski izvršitelj i to je rešeno - kaže Milica Stojnić, koordinatorka šabačke Sigurne kuće.
Zbog većeg broja slučajeva nasilja u porodici, u šabačkoj Sigurnoj kući trenutno su smeštene tri žene sa troje dece, što je više od njenog kapaciteta, pošto je predviđena za petoro, a tokom ove godine bilo je slučajeva da ima i osam stanara. Žene se u njoj u proseku zadržavaju tri meseca, ali taj rok može da se produži za jedan mesec.
Za pet godina, koliko postoji, u Sigurnoj kući u Šapcu utočište su pronašle 42 žene i oko 45 dece žrtve porodičnog nasilja.
- Dolaze deca sa velikim problemima, neodgovarajuće vaspitavana i hranjena, deca s anemijom, slabim imunitetom. Bilo ih je različitih uzrasta, od beba do srednjoškolaca. Imamo dobru saradnju s razvojnim savetovalištem, tako da majka, kad potpiše ugovor s nama, prihvata kompletan program. To znači da, između ostalog, prihvata razgovor sa psihijatrom, koji odmah po prijemu dolazi u kuću - objašnjava Stojnićeva.
Sve što se nudi kao usluga mora da bude prihvaćeno od strane korisnika Sigurne kuće, kaže Stojnićeva. Ako žena ima decu, ona mora da ih vodi u razvojno savetovalište, a odluku o tome uz koji tretman i koliko često će deca odlaziti tamo donosi stručni tim savetovališta.
Žena koja se odluči da se vrati mužu nasilniku više nema pravo da potraži pomoć u Sigurnoj kući. Prema dosadašnjem iskustvu, oko četiri-pet žena se odlučilo da se vrati mužu iako su u svojim porodicama doslovno prolazile kroz strahote, gde su trpele batine od kojih su gubile i svest, uz stalna psihička maltretiranja.
- Mi smo imali situacije teških telesnih povreda žena, ali i onih dugotrajnih, mentalnih poremećaja. Bilo je žena koje nismo mogli da primimo zbog narušenog zdravlja i morale su da budu hospitalizovane - kaže Stojnićeva.
Prema podacima iz Sigurne kuće, jednako je zastupljeno nasilje i u seoskim i u gradskoj sredini, i kod obrazovanih i kod manje obrazovanih. Čak se dešava da se drastičniji oblici nasilja dešavaju kod obrazovanih.
- Imali smo ove godine ženu koja je bila hospitalizovana jer je od udaraca imala prelom kosti lica, a muž joj je teški alkoholičar, koji je takođe u nekoliko navrata bio na na lečenju. Najteže je što, osim žena, kroz nasilje prolaze i deca. Neretko i ona budu fizički povređivana - navodi Milica Stojnić. Ona dodaje da se žene teško odlučuju da napuste muževe, posebno ako su materijalno zavisne, i da je bilo slučajeva kada su povlačile prijave protiv nasilnika.
