Izvor: Blic, 29.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovinu pod lupu - dve godine
Imovinu pod lupu - dve godine
BEOGRAD - Zakon o izbegavanju konflikta interesa je potreban jer bi regulisao dozvoljene i nedozvoljene postupke tokom mandata državnih funkcionera, od primanja poklona do javnosti njihovog imovinskog stanja, čak i dve godine nakon prestanka funkcije - kaže za 'Blic' Predrag Jovanović, predsednik ogranka za Srbiju međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije 'Transparensi internešenel' i član Saveta za borbu protiv korupcije, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je osnovala Vlada Srbije. Savet je polovinom januara pokrenuo inicijativu za donošenje ovakvog zakona i dao polazne predloge zasnovane na primenjenim međunarodnim standardima, insistirajući da se okupe eksperti i predstavnici Vlade kako bi započeli rad na izradi ovakvog zakona.
- U Hrvatskoj i Federaciji BiH ovakvi zakoni postoje, primenjuju se i ispunjavaju međunarodne standarde, a mogu biti osnova za naš zakon. U bosanskoj verziji zakona navodi se, recimo, da se zakon odnosi na predsednika vlade, potpredsednike, narodne poslanike, zamenike, pomoćnike, guvernera, viceguvernera, direktore i zamenike direktora javnih preduzeća, šefove kabineta, savetnike, sekretare vlade, skupštine, pravobranioce, a sve ovo može da se prilagodi našoj sistematizaciji, pa se zakonom mogu obuhvatiti i čelnici zdravstvenog, penzijskog i dugih fondova i institucija - kaže Jovanović.
Ti zakoni propisuju šta funkcioneri ne bi smeli: primiti ili tražiti poklon, dati obećanje po osnovu funkcije, primati dodatnu naknadu za posao koji spada u njihove redovne radne aktivnosti, obećati zaposlenje, odbiti uvid u imovinsko stanje, uticati na dobijanje poslova po osnovu funkcije koju vrši, koristiti ili dati drugom informacije o radu koje nisu javno dostupne, koristiti sve druge uticaje...
Kada je reč o imovinskom stanju, zvaničnik prilikom imenovanja treba javnost da obavesti o svom imovinskom stanju, stanju bračnog druga i dece, ali i da navede očekivane prihode u budućnosti. Tek tada može da dobije prvu platu na funkciji. Imovinsko stanje se proverava i daje još jednom, dve godine po prestanku funkcije. Pored toga, poreski izveštaj zvaničnika je javni dokument, a svako prikrivanje ili neistinito iznošenje imovinskog stanja se kažnjava.
Zakonski se precizira šta je to poklon: novac, predmet, pravo bez naknade, jelo, noćenje, putni trošak, ulaznica, umetnički predmet ili lekarski pregled koji nije plaćen. Zvaničnik može da primi poklon, osim novca, samo ako njegova vrednost ne prelazi 3.000 dinara. - Sve preko te vrednosti prelazi u vlasništvo republike, a funkcioner od iste osobe ne sme da primi više od jednog poklona. Ukoliko postoji nedoumica oko vrednosti, poklon se daje na procenu. Novac ne sme da se primi za vreme obavljanja javne funkcije - objašnjava Jovanović.
To, međutim, nije sve. Zvaničnik u toku mandata ne sme da prihvati javnu funkciju, osim ako se i prethodno u kontinuitetu nije bavio naučno-nastavnim radom, a i tu je njegov rad dozvoljen samo ako njegova primanja ne prelaze trećinu radnog vremena. Kada je reč o članstvu u upravnim i nadzornim odborima, funkcioneri mogu da budu članovi u ovim telima samo ako je reč o državnim ili većinski državnim subjektima, ili neprofitnim državnim fondacijama, ali ni tu ne smeju za taj posao da primaju naknadu, osim putnih i drugih troškova.
- Ako je zvaničnik vlasnik preduzeća ili član nekog odbora privatnog preduzeća, on to preduzeće prenosi na drugo lice, ali ne i na povezano lice. Sve dok je na funkciji, ne sme biti u vezi sa organom ili firmom, davati uputstva ili informacije - kaže Jovanović.
Konstrukcija povezanog lica tačno je definisana i nju čini bračni ili vanbračni drug, srodnici do trećeg stepena i tazbina do drugog stepena. S.S. Važna parlamentarna kontrola
Komisija koja brine o zakonu i odlučuje o tome da li je došlo do sukoba interesa, u BiH ima sedam članova koje imenuje Skupština na predlog Vlade. U njoj su najmanje četiri narodna poslanika, s tim što više od dva člana ne mogu biti iz iste partije, dok su ostala tri člana ugledni i eminentni stručnjaci. Oni se biraju na pet godina, ali im je prvi mandat tri godine i mogu biti reizabrani dva puta.
Komisija vodi evidenciju, podnosi izveštaje svakih šest meseci i daje ih javnosti na uvid. Ona vodi postupke samoinicijativno, na zahtev ili na osnovu anonimne prijave, a realizuje i istrage, sama ili preko drugih organa.
U Hrvatskoj, na primer, postoji Savet za borbu protiv korupcije, ali je on operativnije telo i ima ovlašćenja, za razliku od Saveta u Srbiji koji je savetodavnog karaktera.
