Izvor: Blic, 16.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovina izbeglih meri se milijardama evra
Imovina izbeglih meri se milijardama evra
Komesarijat za izbeglice je razočaran novim uslovljavanjima Vlade Hrvatske u ostvarivanju imovinskih prava izbeglica. Uslovljavanje povratka stanarskog prava trajnim životom u Hrvatskoj je ograničavanje slobode izbora i ovaj potez hrvatske vlade stavlja u okvir humanitarne pomoći, a ne suštinskog vraćanja izbeglicama onoga što im pripada. Ovakva odluka stavlja izbeglice u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane Hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - objašnjava za 'Blic' Ozren Tošić, republički komesar za izbeglice, stav Komesarijata o odluci Vlade Hrvatske o stambenom zbrinjavanju povratnika i izbeglica.
- Izbeglice iz Hrvatske su svojim radom ostvarili stanarsko pravo u mestu boravišta, sa adresom i brojem kuće, dok im se ovom odlukom ne garantuje povratak u njihov dom koji su privremeno napustili. Izbeglice i dalje ostaju u neizvesnosti šta će država Hrvatska, 'u skladu sa svojim mogućnostima', moći da im priušti, a i pitanje je da li će to moći da priušti i u istom gradu. Odluka o stambenom zbrinjavanju izbeglica nije suštinska podrška povratku.
Koliko vredi imovina koju su Srbi izbegli u Srbiju ostavili u Hrvatskoj?
- Vrednost te imovine meri se milijardama evra, što je neuporedivo sa novcem koji mi i uz najbolju volju ovde možemo da prikupimo kao pomoć i koji se u najboljem slučaju meri tek stotinama miliona dinara. U Hrvatskoj je, između ostalog, ostalo 55.000 stambenih jedinica na kojima su Srbi imali stanarsko pravo, kao i 40.000 srpskih objekata u vlasništvu koji su ili zauzeti ili devastirani. Još dok je trajao rat u Hrvatskoj, oko 1.000 kuća na Jadranskoj obali Srbi su pod prinudom zamenili sa Hrvatima za mnogo manje vredne kuće u Kninskoj krajini. Reč je dakle o ogromnom kapitalu koji se ljudima mora vratiti i koji bi im bio dobra polazna osnova, bez obzira na to da li se odluče na povratak u Hrvatsku ili integraciju u Srbiji.
Šta vlasti u Srbiji čine po pitanju povratka izbeglica?
- Na nedavnoj sednici Odbora za izbeglice Vlade Srbije, zaključili smo da u rešavanju izbegličkih problema prioritet treba dati povratku. Povratak naravno treba da bude na dobrovoljnoj bazi, ali ono što nikako ne smemo propustiti jeste povratak imovine izbeglicama, i tu bi Komesarijat za izbeglice zajedno sa republičkim ministarstvima i Saveznim ministarstvom inostranih poslova mogao mnogo da pomogne. Nedavno ukidanje viza za ulazak u Hrvatsku tokom narednih šest meseci verujem da će poboljšati povratak izbeglih. Ohrabruje i sporazum koji je nedavno potpisan između našeg i hrvatskog ministarstva pravde o razmeni baze podataka ljudi koji su krivično gonjeni u obe države. Razmena baze podataka omogućiće da ljudi mnogo brže i jednostavnije nego do sada saznaju da li se protiv njih vodi krivični postupak, te hoće li na ulasku u Hrvatsku biti dočekani hapšenjem.
U toku je zatvaranje kolektivnih izbegličkih centara u Srbiji. Kakvu pomoć Komesarijat za izbeglice nudi ljudima koji budu morali da napuste zatvorene centre?
- Plan je da se do kraja godine zatvori 98 centara. Od početka ove godine već smo zatvorili 46, od toga samo u maju 11. Mi smo već intervjuisali stanare kolektivnih centara koji treba da se zatvore. U njima trenutno živi 20.000 ljudi, od čega su 11.000 izbegli iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Većina njih, tačnije 1.879, izjasnilo se za prelazak u drugi kolektivni centar, a 1.440 za pik ap pomoć. Reč je o jednokratnoj materijalnoj pomoći, koja za samce iznosi 500 dolara, za porodicu sa dva ili tri člana 1.000 dolara, a za porodice sa četiri i više članova 1.500 dolara. Pare za ovaj program obezbeđuje Visoki komesarijat UN za izbeglice uz pomoć donatora. Polovinu ove sume zainteresovanim isplaćujemo u novcu a polovinu u naturi. Neke kolektivne centre već smo prenamenili u domove za stare i u njih smestili jedan broj starijih izbeglica, a na tome ćemo raditi i dalje. Takođe za gradnju izbegličkih kuća i stanova pokušavamo da nađemo lokacije za gradnju. Već smo pronašli lokacije za izgradnju 320 stambenih jedinica za potrebe izbeglica. Gašenje centara
Planirano gašenje kolektivnih izbegličkih centara košta devet miliona dolara. Mi bismo, međutim, njihovim zatvaranjem godišnje uštedeli po četiri miliona dolara, tako da bi se praktično za nešto više od dve godine ta sredstva otplatila.
