Izvor: Politika, 23.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I snagatorima potreban rad na računaru
Na najpoznatijem studentskom sajtu objavljena lista 100 najtraženijih zanimanja u Srbiji i koje su sposobnosti i osobine neophodne za one koji žele da se bave ovim poslovima
Većina ljudi tek na fakultetu, razgovarajući sa starijim kolegama koje su iskusile radnu praksu, počinje da shvata da su, uz formalno obrazovanje, specifične lične osobine neophodne da bi se uspešno bavili zanimanjem o kojem sanjaju od detinjstva. Umeće predstavljanja sebe mogućem poslodavcu kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odlučne i šarmantne osobe, što Srbi u poslednjim godinama ubrzano uče sledeći lekcije čitave nauke koja je o tome razrađena na Zapadu, samo je prvi zadatak u testu psihičke i fizičke izdržljivosti koji radno mesto postavlja čoveku sve do odlaska u penziju. Neka rešenja za taj neprekidni ispit mogu se naći na „Infostudovom” sajtu za zapošljavanje, kao i spisak nameštenja koja se najčešće nude i upozorenje u kojim je poslovima najveća konkurencija.
– „Infostud” je najveći sajt za zapošljavanje u zemlji. Mesečno „okačimo” 1.800 novih oglasa i primimo 100.000 prijava. Preko sajta je, za pet godina koliko postoji, posao našlo između 35.000 i 40.000 ljudi. S obzirom na to, naši podaci su potpuno relevantni, tako da smo, na osnovu statistika koju ažuriramo svake godine, formirali listu koja upućuje radnike u kojim oblastima tržišta su im najbolje šanse da pronađu zaposlenje – kaže Branislav Jovanović iz „Infostudovog” odeljenja za odnose sa javnošću.
Nije nikakvo iznenađenje da Srbija, kao i svaka druga zemlja, ne može da se zasiti trgovaca i marketinških stručnjaka, koji predstavljaju 20 odsto ponuda na sajtu. Ni administrativaca, koliko god se činilo da ih ima i gde treba i gde ne treba, neće biti manje jer njih traži 15 odsto kompanija sa slobodnim mestima. Ekonomisti su neophodni u 11 odsto preduzeća koje traže novu radnu snagu. Sve one kojima je životna ambicija da postanu menadžeri, što je kolokvijalno poznato kao najnovije omiljeno zanimanje u Srbiji, obradovaće podatak da imaju priliku na 10 odsto raspoloživih radnih mesta. Mada ne bi bilo uputno da se previše raduju jer je ukupni broj ponuda za nameštenje koje su oglašene na „Infostudovoj” veb-stranici prošle godine iznosio oko 17.000.
– Taj broj je povećanje za 70 odsto u poređenju sa pretprošlom godinom. To je odlična vest za napredak domaće ekonomije, ali ne bi trebalo prevideti da to znači i da se sve više ljudi obučava za korišćenje modernih tehnologija i traži posao preko Interneta – naglašava Jovanović.
Iznenađujućih podataka na spisku ipak ima. Bez obzira na jačanje malog i srednjeg privatnog biznisa, nema mnogo ljudi koji traže uhlebljenje kao knjigovođe i finansijski revizori. Ni gradilišta, kojih naizgled ima na svakom drugom uglu, ne uspevaju da pronađu dovoljno inženjera i tehničara, kao ni arhitekte i projektante. I apoteka ima bezmalo svuda, na sreću Srba koji nemilice gutaju tablete, ali nisu popunjena sva mesta za farmaceute.
Kvalifikacije neophodne za pojedine poslove mogu da zateknu kandidate nespremne. Stereotip o radnicima obezbeđenja tvrdi da su za čuvanje objekata i ljudi potrebni samo mišići i izdržljivost, ali „Infostudov” sajt napominje da se od snagatora često traži i da poznaju makar jedan strani jezik i da umeju da se služe računarom. One koji više vole miran rad u kancelariji, poput knjigovođa, sajt upozorava da rizikuju zdravlje jer ih očekuju bol u leđima, očima i glavi. Podroban opis dobrih i detaljan, gotovo odbijajući opis loših strana specifičnih radnih uslova, popis mogućih, ako ne izvesnih zdravstvenih poteškoća, kao i spisak ličnih osobina neophodnih za 100 najtraženijih zanimanja sastavio je „Infostudov” tim. Nisu se libili da, na primer, podsete buduće medicinske tehničare sa kakvim vrstama teških i napornih bolesnika će morati da se nose i kakva će neprijatna zaduženja svakodnevno podnositi.
– Ovo je prvi put u Srbiji da je neko prikupio takve podatke. Naša ekipa, predvođena osobom koja se u inostranstvu godinama bavila ljudskim resursima, pisala je na osnovu iskustva u radu sa klijentima, stručne literature i istraživanja interneta – rekao je Jovanović.
Sudeći po ovom opisu, kandidat može da završi potrebne škole, ali slabo će napredovati ako nije, u zavisnosti od posla, dinamičan i komunikativan ili sposoban za dugo usamljeničko sedenje pred kompjuterom, voljan da preuzme vođstvo ili naučen da se uklapa u tim, dobrog vida i sluha ili otporan na alergiju od prašine. Pojedini poslovi, poput sekretarskog i novinarskog, nalažu da osoba bude dovoljno snažne koncentracije kako bi istrpela neprekidno zvrjanje telefona i stigla da istovremeno obradi gomilu dokumenata i završi sopstvene napise.
– Javljali su nam se mnogi zainteresovani za posao koji, čak i kada jesu obrazovani za njega, ne znaju tačno šta takvo nameštenje podrazumeva. Na internet stranicu smo ubacili i prevode naziva najtraženijih zanimanja sa engleskog na srpski. Pomodni novogovor nas je zasuo, pa ljudi ponekad ne shvataju da se iza engleskog zvučnog naziva krije posao koji obavljaju čitavog života – navodi Jovanović.
V. Vukasović
[objavljeno: 24/06/2008.]
