Izvor: B92, 01.Maj.2009, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Homen: Svedoci se već javljaju
Beograd -- Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da je komisija već došla do konkretnih saznanja o streljanju Draže Mihajlovića.
"U zadnjih nekoliko dana intenzivno nam se javljaju građani i mogu da potvrdim da imamo tri svedoka koji su bili učesnici događaja", rekao je Homen, gostujući u vestima na TV B92. "Njihov jedini uslov je bio da im se pokaže dokument da nisu više obavezni da čuvaju državnu tajnu", naveo je Homen.
"Već sledeće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nedelje republičko javno tužilaštvo u okviru istrage koju sprovodi će obaviti razgovore sa njima”, zaključio je on.
Komisija za otkrivanje činjenica
Skidanjem oznake poverljivosti sa akata o izvršenju smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem stvoreni su preduslovi za otkrivanje činjenica o tom događaju.
Odluka Vlade Srbije da skine oznaku poverljivosti sa svih akata o izvršenju smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem trebalo bi da pomogne konačnom utvrđivanju istine o događaju koji je između ostalog, obeležio završetak drugog svetskog rata u Srbiji.
Takvom odlukom stvoreni su svi preduslovi za rad vladine Komisije za utvrđivanje činjenica o izvršenju smrtne kazne nad Mihailovićem.
Ono što nije utvrđeno tokom 63 godine, pokušaće da utvrdi komisija koju čine istoričari, poznavaoci tog perioda i predstavnici tužilaštva i pravosuđa.
Odluku da skine oznaku tajnosti Vlada je donela posle zahteva republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića koji traži i da se oslobode obaveze čuvanja državne tajne sva lica koja su učestvovala u izvršenju smrtne kazne kako bi mogla biti saslušana.
"Treba odvojiti političku i ideološku konotaciju četničkog pokreta i delovanje Dragoslava Draže Mihailovića od ovoga što sada tužilaštvo radi”, kaže portparol republičkog tužilaštva Tomo Zorić.
"Mi se bavimo samo utvrđivanjem relevantnih činjenica načina kako je izvršena smrtna kazna, gde je grobno mesto, a polazeći od osnovnih ustavnih principa naše države, a to je da svi naši građani pred zakonom treba da budu jednaki i da zbog političke pripadnosti ne smeju biti u nekom nepravilnom, podređenom položaju”, naveo je on.
Istoričarima još nisu poznati detalji o Mihailovićevom životu od hapšenja do ubistva, a javnost je posebno zainteresovana za mesto gde je Mihailović likvidiran.
Istoričar Bojan Dimitrijević, i sam član komisije, kaže da su sve spekulacije o mogucoj lokaciji samo usmene, a da se traga za materijalnim dokazima koji bi potvrdili svedočenja.
"Krajem 80-ih godina, jedan od članova grupe koja je zarobila Mihailovića je dao tu lokaciju o kojoj se i danas govori, a to je Ada Ciganlija, tj. mesto nekadašnjeg zatvora odmah kad se pređe na Adu”, naveo je Dimitrijević.
"Druga lokacija je prostor između Belog dvora i ortopedske klinike, o kojoj je govorio i jedan od ljudi koji je bio vojnik tada i koji je učestvovao u dovođenju đenerala Mihailovića na ovo mesto”, rekao je on.
Lider SPO-a Vuk Drašković, čija stranka već 20 godina traži utvrđivanje činjenica, veruje u rad komisije, ali navodi da će istina o smrti Mihailovića biti utvrđena tek kad država odluči da je to važno.
"Ja ne mogu da verujem i kada slušam poslanike i neke vajne tobož pametne ljude koji govore - 'zar sada, u vreme ekonomske, krize nemamo prečeg posla nego da tragamo za grobom Draže Mihailovića’. Šta ti ljudi, ustvari, kažu? Ništa drugo do sledeće: 'zar sad u vreme ekonomske krize da budemo ljudi?", smatra Drašković.
Mada tvrdi da ovo više nije stranačko ni porodično već državno pitanje, Drašković kaže da se nisu svi koalicioni partneri u vladi složili oko pitanja generala Mihailovića i da će nekima istina o njegovoj smrt "jako teško pasti".
