Izvor: Blic, 28.Jan.2012, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani nisu svesni zlopotrebe ličnih podataka
U Srbiji, ali i pojedinim zemljama u regionu zakonodavstvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti nije u potpunosti uskladjeno s evropskim standardima, a gradjani ne poznaju osnovna načela i nisu svesni opasnosti zloupotrebe njihovih ličnih podataka.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je Tanjugu, povodom 28. januara - Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti, da, kada je u pitanju primena savremenih, evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << standarda zaštite podataka o ličnosti, koji važe u modernom svetu, Srbija nema razloga za zadovojstvo.
Da bi se napravio napredak oblasti u kojoj, prema rečima poverenika, Srbija ozbiljno zaostaje, neophodno je uspostaviti normativni sistem, odnosno imati zakone i podzakonske propise koji su afirmisani u demokratskom svetu, uspostaviti institucije sposobne da vrše nadzor nad primenom tih standarda i sprovesti edukaciju, jer se malo zna o zaštiti podataka o ličnosti i zaštiti privatnosti uopšte.
"Doneli smo zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je dobra osnova, ali nije uskladjen s evropskim standardima na šta sam više puta upozoravao", rekao je Šabić i dodao da još nije usvojen Akcioni plan za realizaciju Strategije za zaštitu podataka o licnosti.
Ukazujući da zloupotreba zaštite podataka o ličnosti može gradjanima doneti mnogo veće štete od one koja se meri novcem, on je istakao da je u Srbiji predstava o zaštiti podataka skromna i da se ne čini ništa da se to menja.
I član Saveta Agencije za zaštitu ličnih podataka u Crnoj Gori Aleksa Ivanović smatra da crnogorsko zakonodavstvo u toj oblasti nije u potpunosti uskladjeno s evropskim standardima, posebno kada je u pitanju video nadzor.
On je Tanjugu rekao da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Crnoj Gori usvojen tek 2008. godine, kao i da je sve pre toga bila nepoznata zona za crnogorske gradjane, kada je u pitanju zaštita ličnih podataka. Ivanović smatra da je praksa u medjuvremenu pokazala da je potrebno unaprediti zakon, posebno kada je u pitanju video nadzor.
"Iskustva iz predmeta koje vodi Agencija nam govore da se video nadzor izuzetno široko i nedozvoljeno koristi. To moramo da regulišemo, jer bi, u suprotnom, imali u većem obimu kršenja prava na zaštitu ličnih podataka", naveo je on.
Ivanović je ocenio i da je važno pitanje da li se listinzi telefonskih poziva, SMS poruka i ostali podaci koji se tiču telekomunikacionog saobraćaja od operatera mogu dostavljati policiji, kao što je do sada često bilo slučaj u praksi.
U Crnoj Gori, prema mišljenju Agencije, postoje slučajevi kršenja prava na privatnost, što je posledica nepoznavanja i nepravilne primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
U Makedoniji Ustavom se gradjanima garantuje zaštita od povrede ličnog integriteta koji proizlazi od registriranje informacija o njima preko obrade podataka, a za zaštitu podataka zadužena je Direkcija za zaštitu ličnih podataka osnovana 2005. godine nakon donošenja Zakona za zaštitu ličnih podataka iste godine.
Veliki je broj predstavki gradjana koje stižu u Direkciju, a koji se odnose na kradju identiteta ili predstavljanje u tudje ime na društvenim mrežama, objavljivanje fotografija ili video materijala, zloupotrebu lozinki na Internet profilima i elektronskoj pošti.
Prema podacima Direkcije, ispred svih zloupotreba ličnih podataka prednjači zloupotreba podataka preko društvenih mreža, ali ne zaostaju niti zloupotrebe ličnih podataka gradjana u oblasti telekomunikacijskog, bankarskog, zdravstevnog i osiguravajućeg sektora.
Direktor Direkcije Dimitar Georgievski rekao je ranije da u Makedoniji još postoje nedovoljno razvijena svest i nepoznavanje osnovnih načela za zaštitu ličnih podataka, pre svega, kod mlade populacije.
