Izvor: Danas, 21.Jun.2015, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genocid u Srebrenici nije pripisan Srbiji
Mislim da je ovaj predlog Rezolucije o Srebrenici doneo neprimerena uzbuđenja. Pogledajmo da li se sa tom Rezolucijom nešto stvarno menja na štetu Srbije.
Gde smo stajali pre predloga Rezolucije? Bilo je utvrđeno (od strane Haškog Tribunala i Međunarodnog suda pravde) da je za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji bilo ratnih zločina, da je bilo zločina protiv čovečnosti, i da su zločine činile sve strane u sukobu. Vodila se rasprava o srazmerama - o tome da li su pripadnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pojedinih naroda učestvovali u zločinima u onim srazmerama u kojima su kažnjavani od strane Tribunala. Ta će se diskusija sigurno i dalje voditi. U toku sudskih postupaka - a još više u javnom govoru - pojavila se i optužba za genocid.
Kada je reč o sukobima u Hrvatskoj, Tribunal nije nikoga osudio, pa ni optužio za genocid. Povodom sukoba u Bosni i Hercegovini pred Tribunalom je podignuto nekoliko optužnica za genocid, ali je Tribunal utvrdio genocid samo u jednom slučaju - a to je slučaj Srebrenice. Utvrđena je individualna krivica generala Krstića. Međunarodni sud pravde je takođe potvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, ali nije prihvatio tužbu protiv Srbije, te genocid u Srebrenici nije pripisan Srbiji. Ako želim da opišem gde smo stajali do sada, dodao bih još i to da su u više navrata, kako međunarodni zvaničnici, tako i zvaničnici država bivše Jugoslavije - pa i državnici Srbije - odali počast žrtvama srebreničke tragedije.
To je situacija koju smo imali pre nacrta Rezolucije. Pitam se da li se sada išta menja, da li Rezolucija (ako se usvoji) donosi neke promene. Ja ne vidim nikakve suštinske promene. Osuđuje se genocid, osuđuje se poricanje genocida, izražava se saosećanje za žrtve na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini.
U nacrt Rezolucije su uključene i neke preporuke. Pozivaju se, na primer, države koje još nisu ratifikovale Konvenciju o genocidu da to učine. To se ne tiče Srbije, Srbija je ratifikovala Konvenciju. (Ima još dosta zemalja koje to nisu učinile, recimo Indonezija i Japan - ali nisam čuo da je nacrt Rezolucije izazvao neko uzbuđenje u Indoneziji ili u Japanu.) Pozivaju se države da u svoje obrazovne programe uključe pouke koje se mogu izvući iz genocida i drugih ratnih zločina. Ne vidim ni u tome ništa neprimereno. Odluka ostaje na pojedinim državama, mislim da je sasvim razumno da pouke iz genocida i drugih teških zločina budu deo istorije. Mislim da je suvislo da o tome razmišljaju i nadležni organi u Srbiji - možda je ta preporuka delom i kucanje na otvorena vrata.
Ima u Predlogu i formulacija koje možda nisu savršene. Zastao bih, na primer, na delu koji govori o tome da "seksualno i rodno nasilje može biti rani pokazatelj mogućnosti genocida". Lično mislim da su ovakve formulacije više odraz sveta stručnih službi (koji formulišu nacrte) nego istorijske stvarnosti. Postalo je uobičajeno - ne bez razloga - da se ukazuje na problem rodnog i seksualnog nasilja. Isto tako je postalo standardno - naravno takođe ne bez razloga - da se osudi strašan zločin genocida. No pitanje je da li je povezivanje logično. Da li je reč o potvrdi dostojanstva, ili o tome da postaje uvreženo da se zajedno pominju stvari koje su "u trendu". Verujem da žrtve seksualnog i rodnog nasilja zaslužuju empatiju. Verujem da je genocid najozbiljnije i najteže nedelo. Ali nekako ne osećam da smo doprineli dostojanstvu ako u jednoj rezoluciji posvećenoj srebreničkim žrtvama nagađamo da seksualno i rodno nasilje može da bude rani pokazatelj genocida.
No, sve u svemu, sa ili bez Rezolucije, žrtve zaslužuju odavanje počasti. A godišnjica je prilika za takvo odavanje počasti.
Autor je akademik, bivši glavni pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, u postupku BiH protiv Srbije
