Izvor: Politika, 15.Nov.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde odoše pare od hotela i kafana
Kako je rasprodato užičko ugostiteljstvo svedoče podaci Agencije za privatizaciju
Užice – Na izdisaju je užičko ugostiteljstvo, a na bivšu slavu ovdašnjih kultnih kafana i hotela podsećaju samo priče. A tek sada, pet godina nakon privatizacije preduzeća „Sloga“ koja je te ugostiteljske objekte objedinjavala, do javnosti stižu saznanja o njihovoj prodaji. Za koliko je, po obavljenoj privatizaciji, novi vlasnik potom pojedinim kupcima prodavao Gradsku kafanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Brezu“, delove hotela „Palas“, „Šumadiju“ i druge kafane upravo saznaju Užičani pošto je iz Agencije za privatizaciju stigla zvanična informacija o tome.
Zahtev da saznaju detalje uputili su državnim organima mali akcionari „Sloge“ – njih 800 – u čijem vlasništvu je, posle prodaje tog ugostiteljskog preduzeća 2007. godine Užičaninu Milanu Čelikoviću ostalo 30 odsto akcija. Smatrajući da su im nedovoljno rasvetljenom Čelikovićevom prodajom kafana ugrožena prava, mali akcionari su tražili od Agencije za privatizaciju da se preispitaju načini i uslovi prodaje, te da Vlada Srbije naloži finansijskoj policiji da „preispita transparentnost ugovora o kupoprodaji i validnost zalaganja objekata prilikom uzimanja kredita od banaka.
– Nedavno smo dobili zvaničan odgovor od Agencije za privatizaciju. Tu su date pojedinosti svake prodaje, stotine hiljada u evrima inkasiranih za objekte, a mi, mada vlasnici skoro trećine firme, ništa nismo od toga dobili ni za to znali – žali nam se predstavnik malih akcionara „Sloge“ Ljubiša Ponjavić, početkom osamdesetih prvi upravnik najpoznatijeg užičkog hotela „Zlatibor“.
Ponjavić pokazuje izveštaj Agencije za privatizaciju o transakcijama koje je Milan Čeliković obavio pošto je za 104,5 miliona dinara (te 2007. to je bilo oko 1,4 miliona evra) postao vlasnik ovdašnjih kafana i hotela u sastavu „Sloge“. U izveštaju, uz ime svakog kupca, piše da je već u prvoj godini svog gazdovanja novi vlasnik prodao: veći deo prizemlja (134 kvadrata) Gradske kafane na Trgu partizana za 226.200 evra, zatim i njen manji deo (24 kvm) za 54.208 evra, pa dva dela hotela „Palas“, jedan od 112 kvadrata za 152.280 evra, a drugi od 102 za 250.000 evra, kao i tri dela restorana „Breza“: jedan od 49 kvadrata za 88.632 evra, drugi (72) za 129.978 evra i treći (28 kvm) za 50.724 evra.
U narednoj 2008. godini Čeliković je prodao kafanu „Zelena pijaca“ za 190.000 evra, još jedan deo hotela „Palas“ za 39.702 evra, deo magacina preduzeća u Dečanskoj ulici za 10.376 evra. S prodajama je nastavio i u 2009. najpre otuđivši kultni restoran „Šumadija“ za 380.000 evra, još jedan deo „Palasa“ za 81.250 evra, magacinske prostore za oko 40.000 evra, kao i deo radne zajednice preduzeća pretvoren u stanove. Ta serija prodaja, po agenciji, završava se 2010. godine prodajom magacinskog prostora u Dečanskoj za 31.156 evra. S tim što zakon, kad je reč o procentu prodatog kapitala, nije prekršen: vlasnik je otuđio ukupno je 14,9 odsto imovine.
– Brzo je Čeliković namirio pare uložene u privatizaciju „Sloge“. Pitamo se gde je za akcionare dividenda od tolikog prihoda. Od onolike imovine „Slogi“ danas pripada samo hotel „Zlatibor“, deo „Palasa“ i restoran „Era“, a u zakup su dati „Bagrem“ i „Rakijska pijaca“. Ugostiteljska delatnost se gasi i zaposleni napuštaju firmu, preti opasnost od stečaja, a naše akcije na berzi nisu profitabilne, jer je otuđio najbolje lokacije i idealne delove objekata. Zato očekujemo da nas namiri ili otkupi naše akcije – napominje Ljubiša Ponjavić.
No Milana Čelikovića, s kojim smo razgovarali, čude zahtevi malih akcionara. – Njihove akcije su na berzi, ako dobiju ponudu tu mogu i da ih prodaju. A ako se nekad steknu uslovi, mogao bih te akcije da kupim, ali pre toga imam mnogo obaveza koje u „Slogi“ valja izmiriti. Inače, sve oko prodaje objekata radio sam po zakonu, što je agencija i potvrdila. Prodao sam ukupno 14 odsto imovine, mada sam imao pravo svake od tih pet godina da prodam po 10 odsto. Uzeo sam kredit za kupovinu „Sloge“, a novac od prodatih objekata je otišao u „Slogino“ poslovanje. Firma, inače, posluje s gubitkom, pokrivamo nasleđene dugove i ogromni su troškovi održavanja hotela „Zlatibor“, tako da nema ni dividende. Uz kupoprodajnu cenu obaveza mi je bila i da uložim 40 miliona dinara u preduzeće, a zna se kakva su vremena za ugostiteljstvo. „Sloga“ je, ipak, održana, nije mi jasno šta hoće mali akcionari – kazao nam je Čeliković.
Branko Pejović
objavljeno: 16.11.2012.
