Izvor: Politika, 16.Jan.2012, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuskinja prikuplja knjige za srpska sela
Zorica Sentić, koja živi i radi u Kanu, ne odustaje od akcije „Darujmo reč”, čiji je cilj da svako naselje u Srbiji dobije biblioteku
Od detinjstva nije bila u našoj zemlji. Zaboravila je jezik, naš način života, običaje... Nešto ju je, ipak, vuklo ka korenima na jugu Srbije, pa je 2005. godine ponovo zakoračila u rodno selo njenih roditelja, Levosoje kod Bujanovca. Oduševljena ljudima i rodnom grudom, počela je u 50. godini da uči srpski jezik, a prvo razočarenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doživela je kada je shvatila da nigde u okruženju ne može da kupi knjigu „Mali princ” i pokloni je deci iz komšiluka. Uvidela je da mališani u većini sela nemaju biblioteke, da za mnoga dela nisu čuli i da bi voleli da imaju mogućnost da čitaju bajke, priče, pesme...
To je Zoricu Sentić, pesnikinju, modnu kreatorku šešira i vajarku, koja živi i radi u francuskom gradu Kanu, podstaklo da učini nešto korisno za naš narod. Tada je krenula da skuplja knjige za srpska sela kako bi svako naselje dobilo biblioteku.
– Najpre sam otišla na skup susreta pisaca, gde sam dobila prvih sto, dvesta knjiga na dar. Zatim sam odlučila da odem na Beogradski sajam knjiga i postavim štand na kojem će ljudi dobre volje moći da daruju knjige za seoske biblioteke. Za sedam dana 2006. godine uspela sam da sakupim 5.000 dela. Bila sam srećna što sam na 104. godišnjicu škole u rodnom selu predala knjige na poklon. Simbolika je velika, jer je moj deda poklonio zemlju na kojoj je u selu škola sagrađena. Ja sam samo nastavila humanu misiju – objasnila je Zorica Sentić, koja je i sama napisala 10 knjiga poezije.
Akcija prikupljanja knjiga nazvana je „Darujmo reč”, a zahvaljujući entuzijazmu ove žene, njenih molbi izdavačkim kućama, pojedincima, humanistima i tome što je poslala dosad nekoliko miliona mejlova putem Interneta, na hiljade knjiga su stigle u zaboravljena mesta Srbije. Odavno je prestala da broji koliko ih je sakupila i darovala najmlađima... Zahvaljujući njoj, knjige su stigle u Guševac, Šilovo, Barelić, Vrtogoš, Pridvorice, Svođe...
– Imam volju i želju da uradim nešto korisno. Neko misli da to treba raditi dan, dva, pa prestati sa aktivnostima. To nije moguće. Ja neprestano prikupljam knjige i nikada ne odustajem, čak i kada sam u Francuskoj. Nije me sramota da neke ljude zovem više puta i da pitam da pomognu i daju nam knjige da bi deca u selima mogla da se edukuju. Nekada prikupljanje teško ide, kada sam poslala pismo svim izdavačima sa istom molbom, samo su mi njih dvoje izašli u susret – naglasila je naša sagovornica, koja je pre tri godine dobila nagradu „Vasa Pelagić” za dobrotvora godine.
Sentićeva kaže da je po profesiji žena, ali da želi da bude dobar čovek, za one koji čitaju njene knjige – i pisac. Srpski je naučila, i, kaže, malo više sada razume ponašanje Srba. U Francuskoj stalno priča kako naš narod nije onakav kakvim ga neki smatraju. Iako je svesna činjenice da u Srbiji ima oko pet hiljada sela, ona kaže da će uložiti poslednji atom snage kako bi poklonjenim knjigama vratila smeh i znanje među decom u selima. Njen sajt www.darujmorec.com ni u danima praznika nije mirovao, a kaže da je značajan kako bi se budući dobrotvori uputili u dosadašnje aktivnosti. Definitivno je sigurna da za nju, a nada se i za mnoge naše ljude koji žive u tuđini, važi dobra, stara rečenica: „Pređemo svet tražeći sreću, a vratimo se kući da je nađemo”.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 17.01.2012.
