Izvor: Politika, 06.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmom i letkom protiv puškica i „dublera”
Studenti i asistenti beogradskog Ekonomskog fakulteta dočekuju brucoše kampanjom protiv prepisivanja
Novu generaciju brucoša Ekonomskog fakulteta u Beogradu dočekaće promotivni film „Ne prepisuj”, kojim se nastavlja kampanja akademaca i asistenata protiv korišćenja nedozvoljenih pomagala na ispitima. Ova, za sada jedina te vrste u Srbiji, kampanja počela je početkom prošlog semestra, a da ima potrebe za njom, pokazuje i najnovije istraživanje među studentima Univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu.
– Na ispitu 37,2 odsto akademaca koristi puškice, 34,4 prepisuje od kolega, dok ostali koriste mobilne telefone, bubice ili prepisuju iz svezaka i knjiga. Oko dva odsto ispitanika nije htelo da otkrije koja nedozvoljena sredstva koristi na ispitima – navodi Jovana Damnjanović iz Marketing radionice EF koja je uradila ovo istraživanje.
Ono što će brucoši moći da pročitaju na posterima postavljenim u amfiteatrima, holovima, učionicama, odnosno da pogledaju na ekranima na fakultetu, između ostalog jeste i upozorenje da prilikom polaganja ispita kod sebe ne smeju da imaju mobilni telefon, puškicu u bilo kom obliku i formatu, kamerice, bubice, mikrofone i ostalu Džejms Bond tehniku...
Ivan Šašić, student prodekan Ekonomskog fakulteta, kaže da je u javnosti pogrešno protumačeno da se nedozvoljena sredstva masovno koriste na ovom fakultetu, pa da je zato pokrenuta čitava akcija.
– Nisu „bubice” kod nas uzele maha, niti imamo neke egzaktne podatke o tome koliko ljudi vara na ispitima. Ideja nam je bila da ljudi postanu svesni da to ne treba da rade, da je znanje važnije od prepisivanja i da lakši put nije pravi put – kaže Šašić.
Na ovom fakultetu je 10.000 studenata i veoma je teško kontrolisati njihov rad, posebno kada su veliki ispitni rokovi.
– Naša zamisao je da zaštitimo kvalitet diplome Ekonomskog fakulteta i da studenti koji su učili i spremali ispite od 500 ili 600 strana sutra ne budu ugroženi od onih koji su prepisivali. Pokušavamo da objasnimo studentima da varanje na ispitima donosi korist samo kratkoročno. Većina studenata podržava ovu kampanju, ali je bilo i onih koji su protiv, koji smatraju da parlament ne treba da se bavi ovakvim stvarima i da uvek treba da bude na strani studenata – objašnjava Šašić koji je pri kraju studija.
Na naše pitanje koje metode varanja koriste njegove kolege, on odgovara da ima različitih metoda – od prepisivanja do korišćenja „dublera”, kada umesto vas polaže neko drugi. Kazne zavise od težine prekršaja i idu od opomene (kada se neko uhvati s puškicom) pa do zabrane polaganja ispita na određeni period i isključenja sa fakulteta (što se na Ekonomskom fakultetu nije dogodilo).
Dragiša Potić, šef Centra za izdavaštvo i informisanje beogradskog Pravnog fakulteta, podseća da je ovaj fakultet među prvima kupio „ometač bubica” i da se za ove četiri godine vidno smanjio broj onih koji do indeksa ili ocene pokušavaju da dođu uz pomoć nedozvoljenih sredstava.
– Nekad je i samo saznanje da postoji takav uređaj dovoljno da smanji mogućnost prevare. Međutim, činjenica je da tehnologija napreduje svakoga dana i prevazilazi ono što mi koristimo kao zaštitu – kaže sagovornik.
Na pitanje šta se događa kada se otkrije prevara, on odgovara da se brucoš udaljava s prijemnog ispita i smatra se da ga nije polagao, dok se za studentske prekršaje formira komisija koja ispituje slučaj i u zavisnosti od situacije određuje kaznu opomene ili zabrane polaganja ispita na određeno vreme.
– Nažalost i dalje ima mnogo oglasa za prodaju i iznajmljivanje „bubica” na banderama oko fakulteta, čak i na oglasnoj tabli, a državni organi ne reaguju, iako to nisu anonimne osobe – postoji broj mobilnog telefona. Pa ne možemo mi da izigravamo policajce – kaže Potić.
Stevan Đokić, privatni detektiv iz Beograda, kaže da se bubice nabavljaju uglavnom preko oglasa, ali da se često studenti i njihovi roditelji obraćaju i njegovoj agenciji koja se ne bavi time, ali zbog posla mora uvek da bude u toku.
Po njegovim rečima, najviše se koriste „bubice”, zatim voki-toki i kamera sa audio-vizuelnim predajnikom smeštenim u naočarima. U zavisnosti šta vam je novčaniku bliže, cene su od 30 do 350 evra.
A da je varanje nešto s čime se počinje još u osnovnoj školi, potvrđuju i reči Miodraga Sokića, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, koji kaže da su njihove analize ranijih rezultata pokazale da od ukupnog broja učenika u Srbiji bar polovina đaka upiše željenu školu zahvaljujući prepisivanju i drugim nedozvoljenim radnjama.
Sandra Gucijan
objavljeno: 07.07.2012
