Izvor: RTS, 28.Jan.2015, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski dan zaštite podataka
Izgradnja efikasnog sistema zaštite podataka o ličnosti je državni zadatak i Vlada Srbije treba što pre da usvoji novi zakon kako bi počela njegova primena, poručeno sa konferencije povodom Dana zaštite podataka o ličnosti.
Na Evropski dan zaštite podataka o ličnosti, iz Srbije stiže upozorenje da stanje u ovoj oblasti nije dobro i da Vlada treba što pre da usvoji novi zakon. To je civilizacijska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tekovina i državni zadatak, i ne može ga rešiti nijedna pojedinačna institucija, ističe poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Privatnost je nevidljiva za mnoge oblasti - pa tako Srbija nema zakon o video-nadzoru, iako građane snimaju stotine hiljada kamera. Nemamo uređenu oblast bezbednosnih provera, a ni pravila o biometriji, pa se, objašnjava poverenik, dešava da se uzimaju otisci prstiju i radnicima u domovima zdravlja.
"Većina tih skandala nama se dešavala zbog neznanja odsustva odgovornosti, odsustva spremnosti da rade svoj posao kod onih koji moraju da primenjuju zakon, u državnim strukturama", rekao je Šabić.
Ističe da je često zastrašujuće i to što čuje: "Dobro gospodine Šabiću, pa šta ako me prisluškuju ja sam pošten čovek nemam šta da krijem."
Zbog toga su potrebne izmene stotina zakona, jer postoji niz delikatnih oblasti, koje su neuređene. U Ustavu piše da se obrada podataka uređuje samo zakonom, a u praksi "posluže" i podzakonski akti.
Prema Šabićevim rečima, potrebno je da u kratkom roku na sednici Vlade
bude usvojen Akcioni plan i artikulisana strategija. "Mislim da je ove
godine potpuno realno da dobijemo zakon i počnemo sa njegovom primenom",
istakao je Šabić.
Ocenivši da je neophodno delovati u pravcu normativnog sistema koji je,
kako je rekao, nalik na "švajcarski sistem", Šabić je podsetio da je sa
saradnicima pre tri meseca pripremio novi model zakona i dostavio ga
Ministarstvu pravde, ali da za sada nema nikakvih reakcija.
Iako za ovu oblast nije dovoljna samo aktivnost poverenika, iz Unije kažu da o njegovom radu najbolje svedoči poverenje građana. A godišnje poverenik izbroji 2.000 intervencija."
Preporuke iz naših izveštaja ukazuju da je potrebno obezbediti
usklađenost propisa sa pravnim tekovinama EU kao i da je potrebno
obezbediti dovoljne kadrovske i finansijske resurse povereniku kako bi
nadzirao primenu", rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl
Davenport.
Davenport je upozorio da se u ovoj oblasti stvari brzo menjaju i da je potrebna sinergija svih organa i institucija kako bi se obezbedila ažurnost zakonskog okvira i njegova primena.
Šabić je apelovao i na bolju edukaciju kadrova koji se bave obradom podataka.
"U relativno kratkom roku možemo definisati Akcioni plan i to je jako važno učiniti, možemo doneti pristojan zakon i možemo početi bar sa edukacijom", rekao je Šabić novinarima i upozorio da je to nezaobilazna tema i u kontekstu pregovora o članstvu Srbije u EU, naročito kad je reč o poglavljima 23 i 24.
Takođe je napomenuo da je Srbija 2010. godine usvojila Strategiju, ali
da vlada nikad nije donela Akcioni plan za njenu realizaciju, koji je
trebalo da donese u roku od tri meseca.
Šef Misije Saveta Evrope (SE) u Beogradu Tim Kartrajt rekao je da je Konvencija SE o zaštiti podataka o ličnosti, koja je usvojena 1981, jedini i najvažniji međunarodni sporazum te vrste, koji je i danas atraktivan, iako je u međuvremenu došlo do tehnološke revolucije.Prema njegovim rečima, trenutno se pred SE postavlja cilj da se Konvencija ojača unošenjem nekih odredbi u dodatni protokol radi veće bezbednosti, što će doprineti njenoj boljoj primeni u praksi, a nadzornim organima doneće veća ovlašćenja.
"Zaštita podataka je posebno važna imajući u vidu borbu protiv terorizma. Mislim da ćemo biti na nivou tih izazova", poručio je Kartrajt.
Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava se u Srbiji radi podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti i unapređenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javne vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava.
U Srbiji zaštita ovog prava garantovana je Ustavom i međunarodnim ugovorima.
Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi dokument koji na evropskom nivou uređuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti, otvoren je za potpisivanje 28. januara 1981. godine.
Taj Dan obeležava se u svim zemljama članicama Saveta Evrope, a SE i Evropska komisija obeležavaju ga zajednički kao Evropski dan zaštite podataka o ličnosti.
