Izvor: Blic, 13.Jul.2015, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EZOPOVE BASNE NOSE DUBOKE PORUKE Ismevanje bahatosti
Životinje u Ezopovoj basni, dakle, nisu ništa drugo do predstavnici različitih kategorija i tipova ljudskog društva: roda, na primer, predstavlja pobožne ljude, gavran bezbožnike, lastavica brbljivce, lisica prepredenjake i spletkaroše, vuk nevernike, žaba hvalisavce, lav tirane, magarac paćenike, ali i glupake itd.
Dogodovštine životinja primenjuju se na ljude, a iz toga se onda izvlači pouka. Ezop, poznat po svojim basnama, bio je rob u antičkoj Grčkoj, savremenik
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Krezusa i Pizistrata, živeo od 620. do 560. p.n.e. Njegove basne i dan-danas su
moralne pouke ili naravoučenija, a pretežno su namenjene deci.
Po jednom mitu Ezop je oslobođen ropstva, ali su ga Delfinjani pogubili iz nepoznatog razloga. Mesto Ezopovog rođenja je pod velikim znakom pitanja: Trakija, Frizija, Egipat, Etiopija, Atina i druga mesta samo su neka od mogućih.
Po rečima retkih pisaca koji ga pominju, Aristofana, Platona, Ksenofona i Aristotela, Ezop je bio rob nekome ko se zvao Ksantos.
Služeči se likovima i osobinama životinja, Ezop je kroz svoje basne podvrgao ruglu nedostojne vladare i silnike, ismejao glupost i pohlepu, lenjost i nemar, bahatost i zlobu. Pripovedaju se širom zemaljske kugle i imaju nesporno trajnu literalnu vrednost.
OSVETA NE DONOSI NIŠTA DOBRO
Jednog dana medved se prikrade košnicama. Iz jedne košnice uze saće s medom i počne da ga jede. Izleti pčela pa ga ubode u njušku. Medved se rasrdi, podigne košnicu i udari njome o zemlju. Tada iz razbijene košnice izleteše sve pčele i razdražene navale bosti medveda bez milosti. Medved krenu u beg, braneći
se koliko je mogao.
„Zar mi ne bi bilo bolje da sam pretrpeo ubod jedne pčele“, brundao je on, „nego što sam želeći osvetu izazvao protiv sebe celi roj“. Jedna od najpoznatijih Ezopovih basni uči nas najvažnijoj životnih lekcija, a to je da osveta nikada ne može doneti ništa dobro.
ZMIJA I ORAO
Jednoga dana sukobili su se orao i zmija. Zmija je tako jako zgrabila orla da nije mogao ni da se pomakne. Tada je naišao seljak i uspeo osloboditi orla. No, zmija tada odluči da se osveti. Kada seljak nije gledao, zmija ispusti otrov u njegovu čašu za vodu. Videvši to, orao u poslednji čas iz ruku seljaka istrgne čašu i tako mu spase život.
Pouka ove kratke basne je da svako dobročinstvo pre ili kasnije bude nagrađeno zahvalnošću.
