Izvor: B92, 22.Sep.2011, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK kritikuje medijsku strategiju
Beograd -- Evropska komisija kritikovala je Predlog medijske strategije Srbije koji, između ostalog, predviđa osnivanje 6 novih regionalnih javnih servisa, saznaje B92.
Komisija je ozbiljno zabrinuta da zbog žestoke konkurencije i prenapregnutog tržišta novi regionalni javni servisi neće biti finansijski održivi.
Kritike Brisela su već, kako saznajemo, dostavljene Vladi Srbije. U njima se navodi da medijima u državnom vlasništvu mora biti ili obezbeđena uređivačka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i finansijska nezavisnost, ili oni moraju biti privatizovani.
Državni izvori finansiranja, po oceni Evropskoj komisiji, morali bi biti ograničeni na transparentno projektno finansiranje zasnovano na jasnim kriterijumima. Posebno se ukazuje da odredbe Strategije kojima se predviđa, na primer, da će država podsticati novinske agencije tako što će kupovati njihove servise za sopstvene potrebe, nije dovoljno jasna, te da ostavlja prostor za neprimeren uticaj.
Evrospka komisija ukazuje i da način na koji će se realizovati eventualno osnivanje regionalnih javnih servisa, mora da bude detaljnije razrađen, uključujući kako organizacione aspekte, tako i preciznija pravila o državnoj pomoći, koja mora da obezbedi održivost, ali i da isključi mogućnost uticaja na medijske sadržaje.
Brisel takođe ističe da je nophodno predvideti jasna pravila za državno oglašavanje, tim pre što su izvori finansiranja medija u Srbiji koncentrisani u rukama malog broja učesnika, te da je tim pre neophodno primeniti pravila o zaštiti konkurencije, kao bi se koncentracija marketinških budžeta i njihova distribucija na način koji može da rezultira zloupotrebom dominantnog položaja i uticajem na profesionalni i finansijski integritet medija sprečila.
Evrospka komisija istovremeno ukazuje da postoje alternativni načini da se potražnja za regionalnim programima od javnog interesa zadovolji, uz dosledno poštovanje odgovarajućih preporuka Saveta Evrope.
Evropska komisija kao problematičnu smatra i mogućnost da se mediji nacionalnih saveta nacionalnih manjina finansiraju iz budžeta zbog političke prirode nacionalnih saveta i mogućih uticaja na uređivanje takvih medija. U komentarima se ukazuje da postoje alternativni modeli finansiranja manjinskih medija, tamo gde za tim postoje potrebe.
Komisija insistira i na dodatnom preciziranju strategije u delu koji se odnosi na mehanizam privatizacije Tanjuga. Takođe, smatra da postojanje posebnog državnog medija za Kosovo, nije neophodno.
Na kraju, ukazuje se i da dva spekta koja se tiču digitalizacije, nisu uopšte pomenuta u Predlogu Medijske strategije. Prvo, Predlog ne nudi odgovor na pitanje ko će finansirati digitalizaciju, i drugo, država je propustila da se obaveže da će proces digitalizacije sprovoditi u konsultacijama sa svima koji učestvuju u ovom procesu, kao i sa javnošću.
Predlog medijske strategije Srbije usaglašen je 8. septembra. Ovom strategijom se uređuje funkcionisanje medija u Srbiji u narednih pet godina. Nacrt je sačinila Radna grupa osnovana rešenjem premijera Mirka Cvetkovića.
Ovaj nacrt nije javno publikovan, a novinarska i medijska udruženja, NUNS, UNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i Asocijacija medija, kritikovala su određena njegova rešenja, a za deo Predloga o regionalnim javnim servisima saopštili da ga smatraju potpuno neprihvatljivim i praktično neodrživim.
