Izvor: Blic, 26.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duži rok za legalizaciju
Duži rok za legalizaciju
Rok za legalizaciju bespravne gradnje biće produžen za tri godine, predviđeno je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su pripremljene u Ministarstvu za kapitalne investicije. Vlada će predložiti da se ove izmene u Skupštini razmatraju po hitnom postupku, pa se očekuje da ih parlament usvoji do kraja ove godine.
Objašnjavajući zašto se rok za legalizaciju divlje gradnje produžava, Vladimir Milić, pomoćnik ministra za kapitalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << investicije, za 'Blic' kaže da je zbog malih administrativnih kapaciteta i komplikovane procedure dobijanja dokumenata o vlasništvu u sudovima, bilo nemoguće legalizovati bespravnu gradnju u roku koji je predvideo još važeći zakon. Ti razlozi presudno su uticali da se do sada reši samo 30 odsto pristiglih zahteva za legalizaciju.
- Novog roka za podnošenje zahteva za legalizaciju neće biti, niti će se nove prijave primati, a sve što je u međuvremenu bespravno sagrađeno biće tretirano kao krivično delo. Cene za legalizaciju ne određuje ministarstvo, njih propisuju lokalne samouprave, odnosno gradske i opštinske direkcije za izgradnju, i može se očekivati da se lakše i po nižoj ceni legalizuje kuća koju je neko podigao na svojoj zemlji da bi u njoj stanovao od, recimo, nekog poslovnog objekta izgrađenog na tuđem zemljištu a čijim korišćenjem je njegov vlasnik sticao veliki profit. Kriterijume šta se može a šta ne može legalizovati više neće određivati opštinske komisije, već će se raditi urbanistički planovi na osnovu kojih će se videti da li taj objekat može da se uklopi u urbanistički plan. Ono što je sigurno jeste da na legalizaciju neće moći da računaju oni koji su objekte izgradili na uzurpiranom javnom zemljištu, u parkovima, na koridorima i mestima gde je planirano da se izgradi put ili, recimo, bolnica - objašnjava Milić.
Naš sagovornik ukazuje da se divlja gradnja u Srbiji i dalje nastavlja, a prema njegovim rečima, odgovornost za to snosi pre svega lokalna samouprava koja ne vodi odgovarajuću zemljišnu politiku.
- Naknade za opremanje građevinskog zemljišta su veoma visoke i destimulativne za legalnu gradnju, dok su naknade za korišćenje građevinskog zemljišta veoma niske i praktično predstavljaju socijalnu kategoriju. Bespravna gradnja će biti radikalno destimulisana tek onda kada cena legalne izgradnje bude manja od cene legalizacije, ili kada bude izjednačena s njom - navodi Milić. Radenka Marković
