Izvor: Blic, 13.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država bez uticaja na univerzitet
Država bez uticaja na univerzitet
Kao što je nekad država imala ekstremni položaj u odnosu na univerzitet, tako će sada univerzitet imati ekstreman položaj u odnosu na državu odnosno na Ministarstvo prosvete i Vladu Srbije, ako u predloženom zakonu o visokom obrazovanju ostanu članovi od 7. do 14. - ocenjuje za 'Blic' Refik Šećibović, pomoćnik ministra prosvete, obrazlažući zašto je protekle nedelje ponudio ostavku ne slažući se sa prednacrtom ovog zakona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Predloženim rešenjima eliminišu se prava osnivača (države) da utiče na bilo koju odluku.
- Sve je u rukama Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje - pravo da predlaže politiku visokog obrazovanja i upisnu politiku, da učestvuje u pripremi i izmeni propisa, utvrđuje kriterijume za ocenu kvaliteta obrazovnog i naučno-istraživačkog rada, utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova, utvrđuje standarde za ocenu studijskih programa, a što je najvažnije - Savet imenuje članove Komisije za akreditaciju i Odbora za etiku. Savetu su date takve ingerencije da ispada da su njegovi stavovi bitniji od stavova Ministarstva. Savet tako ne samo da reformiše, predlaže rešenja i brani stavove, već i samostalno upravlja visokim školstvom u Srbiji. U isto vreme, sa četvrtinom članstva u savetu fakulteta ili visoke škole, osnivač nema nikakve ingerencije osim da potvrđuje odluke saveta. Nameće se pitanje kako će država moći da brani svoj interes, svoju politiku obrazovanja - ističe Šećibović.
Naš sagovornik primećuje da u članovima 55 i 56 prednacrta zakona stoji da ustanove stiču sredstva, na prvom mestu, od osnivača. Zatim, u članu 57 stoji da država iz budžeta mora da izdvoji sredstva za pokrivanje materijalnih troškova fakulteta, za investiciona održavanja, plate, opremu za izvođenje nastave i sredstva za međunarodnu saradnju.
- Ako je to tako, ako država sve to finansira, pa kako joj se onda može oduzeti pravo na odlučivanje. Ako neko i smatra da država ne treba uopšte da se meša u autonomiju fakulteta i univerziteta, onda neka se fakulteti sami pobrinu za svoje finansije. Neka se finansiraju od školarina, kao privatni fakulteti, pa će imati i takav status. Ovako, građani plaćaju porez državi i očekuju da država zastupa njihove interese u državnim institucijama, a ovakvim zakonom se onemogućava bilo kakvo intervenisanje države - kaže pomoćnik ministra.
Šećibović ukazuje i na to da nikada nije urađena studija o izvodljivosti, pa se samo napamet priča da se više isplati imati manji broj velikih univerziteta nego više manjih univerziteta. Tako je pre nekoliko godina ukinuto istureno odeljenje Ekonomskog fakulteta u Šapcu, radi smanjenja troškova. Međutim, mnogi smatraju da bi bolje bilo da je to odeljenje ostalo, da su tamo zapošljavani asistenti, pa da se to na kraju pretvori u nešto veće. Ovako, sva ta deca posle su došla u Beograd.
- Pitanje je da li Beogradski univerzitet može adekvatno da funkcioniše sa 80.000 studenata. To je, po meni, pitanje i regionalnog razvoja - kaže Šećibović. J. Subotić Studije arheologije moguće i u Londonu
Prema njegovim rečima, ako država nema nikakvog udela u odlučivanju, onda je njoj važniji odnos država-student, umesto država-fakultet ili univerzitet. I to je moguće, dodaje on. Ali onda država sama bira koga će da finansira, na kom fakultetu i na kom smeru. Možda uvede sistem vaučerizacije. Onda može da se desi da država shvati da je bolje da, na primer, mlade arheologe školuje (stipendira) u Engleskoj, pa da onda ukine finansiranje tog smera na Filozofskom fakultetu ili nešto slično, kaže Šećibović.
