Izvor: RTS, 23.Okt.2014, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrovoljno osiguranje nedovoljno popularno
Mali broj građana koristi mogućnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. U Hrvatskoj se 80 odsto usluga plaća preko zdravstvene knjižice, a 20 odsto preko dobrovoljnog dopunskog zdravstvenog osiguranja.
Manje od 30.000 građana Srbije koristi mogućnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja što nije dovoljno, rekla je prodajni direktor zdravstvenog osiguranja "Unika osiguranja" Milena Zečević.
Zečevićeva ističe da bi kod nas mogao da se uvede sličan sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao u Hrvatskoj koja ima model participacije, odnosno dopunsko zdravstveno osiguranje, prenosi Tanjug.
"U Hrvatskoj se 80 odsto usluga plaća preko zdravstvene knjižice, a 20 odsto preko dobrovoljnog dopunskog zdravstvenog osiguranja", istakla je Zečevićeva na Svetskom zdravstvenom samitu u Beogradu.
Prema njenim rečima, oni koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji mahom rade u svetskim korporacijama.
Marica Kosanović iz "Viner štediše osiguranja" kaže da su zemlje Evropske unije i u zemlje iz našeg okruženja, Hrvatska i Slovenija, razvile jednu posebnu vrstu dobrovoljnog osiguranja i da je u pitanju osiguranje participacije koje se sprovodi u okviru fonda za obavezno osiguranje i u pojedinim osiguravajućim kućama.
"Pitanje je koliko je naš fond sposoban u ovom ternutku da sprovede ovakvu vrstu reforme i uvede slično osiguranje", objašnajva Kosanovićeva.
Podseća da se od 2009. godine uvodi projekat integrisanja informacionog zdravstvenog sistema Srbije i da je prošle godine u junu potpisan sporazum o sprovođenju nacionalnog zdravstvenog računa Srbije.
"Mi iz osiguranja očekujemo da, kad se taj račun uspostavi, da će se obezbediti evidencija svih učesnika u zdravstvu, kako javnog tako i privatnog sektora", ističe Kosanovićeva.
Predstavnici osiguravajućih kuća ističu da nemaju problema u zbrinjavanju pacijenata (osiguranika) u Beogradu, ali da postoji problem u unutrašnjosti.
Zdravstvenom sistemu u Srbiji, kako kažu, neophodna je reforma kroz koju će i građani početi više da brinu o svom zdravlju, a privatnici videti svoj interes da otvaraju ordinacije i u unutrašnjosti Srbije.
Na taj način će zdravstveni sistem postati dostupniji svim građanima.
