Izvor: Politika, 28.Mar.2014, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dikovićeva izjava pokrenula polemiku o vojnom roku
Ministarstvo odbrane, dan uoči izbora, neuobičajeno energično reagovalo na izjavu načelnika Generalštaba
Izjava načelnika Generalštaba VS generala Ljubiše Dikovića da građani Srbije sve češće traže vraćanje redovnog služenja vojnog roka, izazvala je polemike u javnosti o tome da li se ponovo vraća obavezno služenje vojske, ali i svojevrstan demanti Ministarstva odbrane. „Trajno strategijsko opredeljenje kojim se profesionalizuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojska Srbije isključuje razmatranje i postavljanje na dnevni red pred državne organe pitanje redovnog služenja vojnog roka”, saopštilo je Ministarstvo odbrane reagujući na Dikovićevu izjavu.
Diković je pomenutu izjavu dao 15. marta na svečanosti povodom polaganja zakletve martovske klase vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka u valjevskoj kasarni „Vojvoda Živojin Mišić”, a Ministarstvo odbrane je reagovalo istog dana. Specifičnu težinu Dikovićevoj izjavi daje i činjenica da je data usred izborne tišine, dan uoči vanrednih parlamentarnih izbora.
Načelnik Generalštaba je precizirao da Vojska Srbije nije zatvorila mogućnost redovnog služenja vojnog roka. „Mi nismo zatvorili tu mogućnost i svakako da ćemo naći načina da mlade ljude obučimo kako da se ponašaju u situacijama opasnim po njihov život i okolinu”, rekao je Diković i napomenuo da će tokom 2014. biti primljeno 1.800 osoba na služenje vojnog roka.
Ministarstvo odbrane je odmah reagovalo, poručujući da se ne razmatra redovno služenje vojnog roka. „Vraćanje na koncept obaveznog služenja vojnog roka isključilo bi pripadnike Vojske Srbije iz mogućnosti učešća u evrointegracijama i mirovnim misijama širom sveta, za šta već dobijamo priznanja, kao i u daljem povećanju operativne spremnosti za izvršenje svih vojnih zadataka”, navedeno je u saopštenjuministarstva.
Iz izvora bliskih Ministarstvu odbrane, za „Politiku” pojašnjavaju da nije reč o polemici, već samo o pojašnjenju izjave generala Dikovića.
– Niko ne postavlja pitanje ponovno uvođenje redovnog služenja vojnog roka. Ministarstvo je svojim saopštenjem samo želelo da izbegne bilo kakva slobodna tumačenja izjave generala Dikovića. Jer, veliko je interesovanje za dobrovoljno služenje vojnog roka, pa je ministarstvo želelo da te dve stvari jasno razgraničimo.
Treba podsetiti da redovno služenje vojnog roka, zapravo, nikada nije ukinuto, ova „mogućnost nije zatvorena” zauvek, već je samo „suspendovana” u vreme ministra odbrane Dragana Šutanovca. Međutim, u pojedinim reakcijama u javnosti, ističe se da je odluka ministarstva o „trajnom strategijskom opredeljenju” kojim se isključuje redovno služenje – štetna, s obzirom na to da i dalje postoje ozbiljne potencijalne bezbednosne pretnje u okruženju.
Kritikuje se i objašnjenje da bi redovna regrutacija ugrozila evrointegracije i učešće Srbije u mirovnim misijama, posebno imajući u vidu da su se građani Austrije, članice EU, referendumski izjasnili za služenje vojnog roka, a ova država je izuzetno aktivna u mirovnim misijama. A da je, recimo, članica NATO-a Norveška, uvela obavezno služenje vojnog roka i za žene.
General-potpukovnik u penziji Ljubiša Stojimirović, predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, koji je u vreme NATO agresije bio načelnik Štaba i zamenik komandanta Treće armije generala Nebojše Pavkovića, ističe da je duh jednog naroda u poštovanju tradicije.
– Taj duh može da se gasi postepeno, odlukom da nam ne trebaju mladi ljudi koji će bar neke osnovne stvari naučiti u vojsci. Tamo se uči i istorija jednog naroda, ne samo oružje i zaštitna sredstva. Podržavam generala Dikovića, jednog od najboljih i najsposobnijih srpskih generala, u njegovoj zamisli da treba reštiti pitanje odbrambenog obrazovanja mladih, kako bi sutra mogli da zaštite sebe i druge građane – navodi Stojimirović koji je bio načelnik Vojne akademije u vreme kada je Diković bio na čelu sektora studenata kopnene vojske.
Mi smo, kao SFRJ, imali najjači odred pod zastavom UN na Sinaju, podseća Stojimirović.
– Tada nismo imali profesionalnu vojsku, već vojnike na odsluženju vojnog roka, koji su izabrani po kriterijumu kvaliteta. I drugo, 1999. za vreme NATO agresije, 78 dana ovu zemlju su branili vojnici na odsluženju vojnog roka. Mi ne znamo kakve sve situacije možemo da doživimo, kao što nismo nismo znali šta ćemo doživeti 1999. godine. Da nismo imali 400.000 obučenih vojnika, da li bismo izdržali 78 dana agresije? Da smo imali 20.000 ili 30.000 profesionalaca, poklekli bismo za tri do četiri dana, kako je NATO i planirao – ističe general Ljubiša Stojimirović.
------------------------------------------------------------------------
Radić: civilno služenje uništilo vojnu obavezu
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da nema polemike oko vraćanja vojnog roka. „Pristalica sam služenja vojnog roka i iskreno mi je žao što je ukinut, ali treba istaći da je u poslednjih dvadesetak godina snaga ove obaveze bila oslabljena. Sa uvođenjem civilnog služenja, zadat je završni udarac ideji vojne obaveze. U ovom trenutku ne postoji direktna bezbednosna pretnja i nema nijednog indikatora da Ministarstvo odbrane preispituje svoj stav prema služenju vojnog roka. Koncept profesionalne vojske je zacementiran”, objašnjava Radić.
Bojan Bilbija
objavljeno: 28.03.2014.
