Izvor: Politika, 24.Nov.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijagnoza zaposlenog bez oznake tajnosti
Trebalo bi da u firmama samo jedna osoba čuva šifrovane dijagnoze i da odgovara ako neko od kolega sazna te podatke, kaže dr Jovan Marić
Ako biste postali žrtva trača ili žrtva otkaza, jer je neki ljubopitljivi kolega detalje o vašem zdravstvenom statusu, na osnovu kojih vam je lekar otvorio bolovanje, podelio sa ostatkom firme, šansa da na platnom spisku preduzeća pronađete „krivca” iznosi jedan prema dvadeset. Naime, u firmi prosečne veličine najmanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dvadeset osoba dolazi u kontakt sa papirom na kome vam je lekar „otvorio” bolovanje, odnosno napisao šifrovanu dijagnozu, tako da potraga za osobom odgovornom za odavanje vaših zdravstvenih tegoba liči na donkihotsku borbu sa vetrenjačama sistema koji ne štiti zdravstvenu privatnost osobe.
Milica Vesić, advokat iz advokatske kancelarije „Karanović – Nikolić” ističe da za poslodavca ne postoji obaveza da lične podatke kao što je bolovanje tretira kao službenu tajnu.
„Zakon obavezuje poslodavca da na platnom spisku preduzeća odredi osobe koje će da čuvaju lične podatke zaposlenih, ali za njega nisu predviđene sankcije ako on to ne uradi. Zbog toga je veoma teško dokazati koja je osoba nedovoljno čuvala, odnosno namerno odavala razloge zbog kojih je neka osoba otvorila bolovanje. Zaposleni ima pravo naknade štete od poslodavca zbog posledica koje su nastupile nakon odavanja njegove zdravstvene „tajne”, ali je veoma teško utvrditi ko je to uradio, jer u praksi relativno veliki broj osoba dolazi u kontakt sa lekarskim doznakama”, objašnjava Milica Vesić.
Dr Jovan Marić, neuropsihijatar i profesor medicinske etike, inače u penziji, kaže da odgovornost leži na prvoj osobi u lancu preduzeća koja uzima izveštaj lekara specijaliste o otvorenom bolovanju.
„Nemoguće je utvrditi ko je odgovoran za širenje lekarske tajne, ali je moguće personalizovati odgovornost tako što će se odgovornom smatrati prva osoba koja u firmi otvara bolovanje, odnosno od zaposlenog uzima izveštaj lekara specijaliste. Zakon bi trebalo doraditi u tom smislu da samo jedna osoba šifrovane lekarske dijagnoze čuva pod ključem i lično odgovara ako druge kolege dođu u kontakt sa izveštajem lekara. Jedan od mogućih izlaza iz ovog pravnog lavirinta jeste da lekar specijalista ne piše dijagnozu, već samo otvori bolovanje, jer on svojim profesionalnim autoritetom i članstvom u Lekarskoj komori Srbije garantuje „autentičnost” bolovanja. Mala je verovatnoća da će lekar pisati lažnu dijagnozu, jer strukovna komora sankcioniše ovu vrstu grubog kršenja lekarske etike”, ističe naš sagovornik.
Advokat Bane R. Sekulić podseća da, osim poslodavca, još nekoliko osoba može da sazna i – zloupotrebi podatke iz medicinske istorije.
„Osiguravajuća društva imaju upitnike u kojima vrlo jasno i eksplicitno zahtevaju podatke iz zdravstvenog kartona svojih osiguranika da bi odmerili sopstveni rizik, a uvid u te obrasce može da ima više od 20 osoba. Jedno od mogućih rešenja ovog problema bilo bi da se ti podaci kovertiraju, tako da što manji broj ljudi dođe u kontakt sa njima i da se potom ti ljudi obavežu da te podatke ne smeju dalje da prosleđuju. Ambasade na osnovu principa eksteritorijalnosti imaju pravo da, prilikom izdavanja viza za studiranje, boravak i trajno useljenje u zemlju, traže rezultate laboratorijskih testova koji potvrđuju da ne bolujete od određenih infektivnih bolesti, jer to uređuju pravni sistemi njihovih zemalja. Vi možete da ne odgovorite na njihove zahteve, ali onda rizikujete da ne dobijete vizu, a ako se lažno izjasnite, rizikujete deportaciju iz zemlje”, zaključuje Bane R. Sekulić.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 25/11/2009]
