Izvor: BKTV News, 14.Apr.2017, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Veliki petak: "Petak stradanja" i spasenja
Danas je najtužniji hrišćanski praznik, Veliki petak. To je dan kada je gospod Isus Hristos razapet na krst, jer je prema tadašnjim rimskim zakonima, bio osuđen od strane judejskog naroda i sudije Pontija Pilata.
Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje uskršnjih jaja, a prvo ofarbano crveno jaje, čuvarkuća, čuva se do sledećeg Uskrsa, a ono prvo od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << />
Farbanje jaja na Uskrs spada u najstarije hrišćanske običaje. O tome nam svedoči priča Marije Magdalene, koja je došla u Rim, da propoveda hrišćanstvo, a tom prilikom je i posetila cara Tiberija. Kao poklon dala mu je korpu jaja. Car nije verovao u Hristvo vaskrsenje i rekao je da, ako bi to bila istina, onda bi bela jaja u korpi promenila boju. U tom trenutku Marija je rekla “Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi su postala crvena.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima, da Hristos nije vaskrsao, i da to nije moguće, kao što je nemoguće, da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Celivanje plaštanice
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Farbanje jaja
Kao jedno od glavnih pravila je da jaja morate ofarbati rano ujutru, ako baš ne možete tada, onda obavezno do podneva. Veoma bitna stvar je da se prvo jaje farba u crveno jer crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv .
Ako se poštuju običaji, onda svaka domaćica prvo treba da se prekrsti i pomoli Bogu, a potom u sud sa vodom, u kome će se kuvati i farbati jaja, da doda malo svete vodice. To je veoma bitna stvar koja se ne sme zaboraviti.
Običaji i verovanja
Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi. U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.
Na ovaj dan se posti na vodi, a monasi u manastiru poštuju najstrožije tipike, tako da ne bi trebalo ništa da jedu ceo dan, i to je takozvano suhojedenje.
U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera ili obližnjeg vrela, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. To je, sudeći po narodnim verovanjima, jedna stvar koju nikako ne smete da zaboravite da danas uradite.
Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla. U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan uberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.
Jedan od običaja, u leskovačkoj Moravi, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan, se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Uskrsa.
Žene ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi na Veliki petak. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se "primi sve što se tog dana nakalemi".
Cela Strasna nedelja protiče u znaku pobožnosti, molitve, blagosti i umerenosti, čime se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Kuću treba kaditi, i sve ukućane, a na Vaskrs, po dolasku iz crkve upaliti sveću, okaditi dom i porodicu, čitati Oče naš i druge molitve.
