Izvor: Blic, 03.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuva školu isto kao svoju kuću
SMEDEREVO - Dejan Marković sigurno je jedini policajac u Srbiji koji kada ide na posao, ne napušta kuću, a kada je kod kuće, zapravo je na radnom mestu.
Dejan je školski policajac u Osnovnoj školi „Branislav Nušić" u Smederevu. Tu radi, tu stanuje sa porodicom, čuva svoje dve ćerkice i još 900 učenika, pa je ova škola sigurno i najbezbednija u Srbiji.
Dejan Marković je čitavu deceniju sa porodicom živeo kao podstanar. Patrolirao je isto toliko smederevskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulicama starajući se o redu i zakonu. Sve do pre tri meseca, kada mu je škola „Branislav Nušić" ponudila krov nad glavom u zamenu za brigu o bezbednosti dece.
- Domar koji je živeo u školskom stanu otišao je u penziju. Stan je od tada prazan, a prošlog Božica demolirali su ga huligani. Zatražili smo školskog policajaca i ponudili nadležnima da tu stanuje. Od tada ova škola više nije ista - kaže direktor Dragan Jovičić.
Sve do ove spasonosne ideje, školsko dvorište koje se prostire na tri hektara, bilo je stečište alkoholičara i narkomana koji su noću orgijali.
- Nismo mogli dvorište da očisitimo od flaša. Razbijali su prozore, krali kompjutere, održavale su se masovne tuče i trke automobilima. Okupljali su se dileri i manijaci. Dejanov dolazak roditelji i nastavno osoblje dočekali su sa oduševljem - kaže Zoran Jovšić, predsednik Školskog odbora.
Otkako je Dejan u školi, nema zakazanih tuča, alkohola, krađa i rušilačkih naleta problematičnih momaka iz kraja. Takvi ne smeju ni da privire u školsko dvorište, jer je Dejan tu non-stop, noću i danju. Iako mu je radno vreme osam časova, njegova briga o imovini škole i bezbednosti 900 đaka traje 24 sata.
Kada ga sretnu na hodniku ili u dvorištu, salutiraju mu, skidaju kape, otpozdravljaju sportski, stegnutim pesnicom. Zovu ga Deki, Dejo, policajče. Devojčice mu se bez stida požale na nepristojne dečake. Iako je tu da „trenira strogoću", čak ga i buntovnici uvažavaju. Vredni insajderi dojavljuju mu o lošim momcima koje sreću na putu od kuće do škole. Traže mu da skine loptu sa krova ili otera pse lutalice. Čak i da igra basket. Još malo, rešavaće im i domaće zadatke.
Osim što su ga prihvatili kao prijatelja, mališani su policijski pomoćnici.
- Svako rizično ponašanje ili problem odmah mi prijave, pa se incidenti ne mogu ni dogoditi. Često me zovu i popodne. Kucnu na prozor ili zvone. Pre nekoliko dana uveče me je sačekao učenik da prijavi kako je neko dete koje ne ide u ovu školu kamenicama gađalo susedni Dom za stare - govori Dejan, koji je nedavno sprečio obesnog roditelja da nasrne na dete.
Dok su njegovi štićenici na času, policajac skokne do stana da obiđe svoje ćerke Milenu (8) i Milicu (10). One idu u drugu školu, ali samo do jeseni. Od prvog septembra sešće u klupe škole u kojoj stanuju i u kojoj im radi tata. A uskoro bi i mama, koja je ostala bez posla, mogla dobiti novo radno mesto baš u školi, obećava direktor.
- Dejan i ja smo postali kao braća blizanci. Bićemo od jeseni svi jedna velika zadovoljna porodica - kaže direktor možda najbezbednije škole u Srbiji.
