Izvor: Kurir, 17.Maj.2011, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CVETKOVIĆ: EKONOMIJA SRBIJE U POSTKRIZNOM PERIODU
BEOGRAD - Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da se ekonomija Srbije nalazi u postkriznom periodu i da će u ovoj godini biti ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto, što predstavlja dobru osnovu za nastavak oporavka privrede.
Cvetković je na konferenciji u organizaciji Saveta stranih investitora istakao da je pozitivno što se privredni rast sve više bazira na proizvodnji razmenjivih dobara i što je izvoz u prošloj godini i u prvom tromesečju ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << godne raste po stopama većim od 25 odsto.
Kao negativan signal premijer je izdvojio visoku inflaciju početkom godine ističući da Vlada i Narodna banka moraju da se izbore da inflacija do kraja godine bude jednocifrena i približi se postavljenom cilju.
Cvetković je istakao da su se u martu pojavili prvi pozitivni signali što se tiče zaposlenosti jer je zabeležen blagi porast broja zaposlenih, ali će se tek videti da li će to značiti i početak novog trenda.
Cvetković je naglasio i da je fiskalna politiika potpuno usklađena sa dogovorom sa MMF-om, a vlada poštuje zakonska ograničenja u vezi sa budžetskim deficitom i javnim dugom.
Aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da u Beogradu počinju razgovori sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda oko sledećeg aranžmana koji bi Srbija trebalo da sklopi sa tom finansijskom institucijom.
"Ideja je da aranžman bude iz predostrožnosti, imajući u vidu da nismo potrošili ni sva sredstva iz prethodnog aranžmama", kazao je Cvetković na skupu Saveta stranih investitora u Srbiji "Rijaliti ček".
On je dodao da je Srbiji potrebna ekspertiza i da se nada da će u naredna dva-tri meseca završiti pregovore sa MMF-om i da ćemo dobiti novi aranžman. Misija MMF-a u Beograd stiže sutra.
Neće se razmatrati povećanje PDV-a
Vlada u ovoj, a verovatno i u narednoj godini neće razmatrati pitanje povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV) , ali će zbog strukturnih problema to verovatno doći na red, rekao Cvetković. On je kazao da bi možda za dve godine to pitanje ponovo moglo biti stavljeno na sto.
Kako je objasnio, Srbija se već sada na osnovu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, ali i zaokreta modela razvoja u pravcu povećanja izvoza, suočava sa situacijom smanjenog priliva od carina, ali i PDV-a jer se za izvoznu robu PDV ne plaća.
On je podsetio da je povećanje PDV-a bila opcija koja se razmatrala pre krize, pored druge mogućnosti da se ide u restrikciju i smanjenje rashoda, naglasivši da je usvojena ova druga opcija - vrlo ozbiljan rez u troškovima.
Ocenjujući da je to bio pravilan potez Cvetković je podsetio da smo uspeli da prođemo kroz krizu bez povećanja PDV, što nije bio slučcaj sa drugim zemljama. Premijer je zaključio da će se fiskalna politika voditi kao do sada i u skladu sa pravilima o fiskalnoj odgovornosti.
Neophodan rebalans budžeta
Cvetković je rekao da smatra da je neophodno usvojiti rebalans budžeta "možda u junu ili u julu".
"To je stvar dogovora, ja sam mislio možda u junu ili u julu, ali možemo i to promeniti. Nije nama rebalanas toliko neophodan u ovom trenutku, ali je dobro da ga imamo da bi cela situacija bila čišta", rekao je premijer.
On je istakao da je mišljenja da je potreban rebalans budžeta, ali ne zato što dolazi MMF, već zbog dve okolnosti koje su se pojavile u prvom kvartalu 2011. Inflacija je, prema njegovim rečima, povećala indekse sa kojima se vršilo usklađivanje plata i penzija, što je dovelo do većih izdataka iz budžeta od onih koji su planirani.
On je rekao da je to za sada moguće "zato što u budžetu nema mesečnih, već godišnjih obaveza", ali i naglasio da ako nastavimo ovim tempom "mi u jednom mesecu nećemo imati dovoljno sredstava".
Drugi efekat koji se pojavio je taj što je inflacija povećala prihode, pa su se i tu pojavile potrebe za izmenama i naglasio da bi rebalans trebalo da prikaže te veće prihode koji se ostvaruju.
Cvetković je na kraju zaključio da je inflacija u suštini imala neutralan uticaj na budžet, jer smo s jedne strane imali bolje prilive, a sa druge strane veće rashode u budžetu.
